Milorad Jurković, poznat kao stolar Mile, čovek koji je postao simbol humanosti poklanjajući ručno pravljene stolice deci iz siromašnih i bolesnih porodica, prvi put je javno podelio jednu od najtežih i najtragičnijih priča iz svog života. Pod nazivom „Oprost“, Mile je dirljivim rečima ispričao kako je uspeo da oprosti ono što mnogima deluje kao neoprostivo.
“Godine 2013. troje maloletnika, deca od trinaest i četrnaest godina, pretukla su mog oca, starca od sedamdeset i dve godine, zbog samo dve stotine dinara. Tukli su ga toliko da su mu sve kosti glave popucale, ruka mu bila slomljena. Lekari nisu smeli da ga operišu, bojeći se rasipanja kostiju. Nedugo zatim sahranili smo ga”, počinje ovu strašnu priču stolar Mile, a onda nastavlja.
Njegov otac, kako kaže, bio je čovek koji je znao da popije, ali je u selu bio poznat kao neko ko je uvek pomagao drugima.
“I mnogi iz našeg sela mogu to da posvedoče. Od kada njega nema celo selo i seosko groblje je ne pokošeno i ne okrčene staze. Ono što je on za jedno prepodne radio ručno jednom kosom, sada komunalno sa trimerima ne mogu za nedelju dana i nije tražio nikakvu nadoknadu za to. To je bila čista njegova volja… Na sudu su nasilnici oslobođeni. Rekli su… Maloletni su, ne mogu odgovarati. Roditelji su pokušavali da lažima prikriju istinu. Dvoje je ipak priznalo a moj brat koji je išao na suđenja je te laži vrlo teško podnosio, ali ostao i vrlo priseban”, priseća se Mile.
Šokantno je i to što, kako navodi, jedan od mladića umešanih u napad kasnije ubija još jednog čoveka – i opet biva pušten na slobodu.
“Šest meseci kasnije, isti dečko, kaže on, ubija drugog čoveka od batina pored Dunava. I biva uhapšen, pa opet oslobođen. Tek kada je nasrnuo na svoje roditelje, odveden je u zatvor.”
Uprkos svemu, Mile je uspeo da pronađe snagu za oprost – trenutak koji opisuje kao duboko ličan i emotivan.
“Godine 2018. na moja vrata došao je mladić, spuštene glave. Jedan od učesnika. Rekao je ‘Mile, ili me ubij ili mi oprosti, jer ovako ne mogu da živim. Noćima ne spavam.’ Potapšao sam ga po ramenu i kazao da sam ja njemu već odavno oprostio. Na to se rasplakao i izašao iz moje avlije”, priča Mile.
Na kraju, Mile postavlja važno društveno pitanje – da li nasilje postaje manje samo zato što je počinjeno od strane deteta, i upozorava na posledice koje mogu nastati kada se izostavi odgovornost.
“Ali da se upitamo, poručuje on: Da li nasilnik postaje manji nasilnik samo zato što ima dvanaest a ne dvadeset dve godine? Nasilnik je nasilnik i sa dvanaest i sa dvadeset dve i sa četrdeset dve.”
“Ono što nije suđeno i obuzdano u detinjstvu, razbuktaće se kasnije i naneti još veću nesreću! Porodične vrednosti su poklekle. Umesto da učimo decu odgovornosti i ljubavi, vezujemo roditeljima ruke a nasilnicima nalazimo opravdanja. Tako se plamen širi a nasilje rađa novo nasilje… Ali neka niko ne zaboravi… Ako ne stigne sud ljudski, stići će sud Božiji. Jer pravda ne izostaje, nego se ponekad samo odloži”, zaključuje stolar Mile.
Izvor: telegraf.rs
