“Čudesne mere”, koje je juče predstavio predsednik Srbije, predstavljaju neosnovane, nestručne i neanalizirane odluke koje se pokušavaju prikazati kao magični recepti za rešavanje problema, što je nedostojno ozbiljne države, smatra profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS, Dejan Šoškić. On naglašava da se iz istorije zna da su slični pokušaji uvek bili neuspešni.
Šoškić je u gostovanju na N1 izjavio da predložene mere nisu realne i da niko ko ima osnovno razumevanje makroekonomije, trgovine ili upravljanja preduzećima ne može da očekuje da će one doneti koristi na srednji i dugi rok.
“Priče o nekakvim magičnim merama koje se rešavaju jednim potezom čarobnog štapa, koje dolaze od izuzetno nadarenih pojedinaca, mogu da rešavaju probleme u različitim oblastima – mislim da to niko ozbiljan ne može da doživi kao realan put ka rešenju problema u jednom društvu koje je ozbiljno bolesno. U društvu u kojem institucije već godinama ne funkcionišu kako bi trebalo, u interesu građana”, rekao je Šoškić. On dodaje da je reč o dugom nizu neutemeljenih i nestručnih mera koje se predstavljaju kao magična rešenja, što je, kako tvrdi, nedostojno ozbiljne države.
On podseća da postoji čitav niz pitanja koja bi normalne institucije trebalo da rešavaju kontinuirano, a ne da se problemi pokušavaju rešavati “magičnim rešenjima”.
“Ako govorimo o maržama i cenama, ozbiljno bi trebalo razmotriti zašto bismo ograničavali marže tamo gde već postoji konkurencija i tržišni princip. Zašto se neko dogovara o cenama, a nadležni organi, kao što je Komisija za zaštitu konkurencije, ne utvrđuju da li postoje monopolističke strukture na tržištu? Da li je neko monopolizovao uvoz, transport, skladištenje ili trgovinu na veliko? Ako želimo da rešimo te stvari, onda je možda bolje povećati konkurenciju među maloprodajnim trgovinskim lancima. Takođe, šta nam ne funkcioniše u poljoprivredi, koga mi subvencionišemo, da li subvencije koriste onima kojima je zaista potrebna pomoć, da li robne rezerve rade kako treba, i da li postoje monopolističke strukture?” navodi Šoškić.
On smatra da su sve ove mere politički marketinški trik. “Ako želimo da ograničimo marže, onda se postavlja pitanje da li je to potrebno tamo gde nema konkurencije i gde nije prisutno slobodno tržište. Na primer, u trošenju javnog novca za EXPO, u podizvođačima i izvođačima za infrastrukturne projekte, u izvozu oružja i drugim sektorima gde znamo da nema slobodne konkurencije i gde se ozbiljno narušava zakonitost u poslovanju. Ograničavanje marži u tim oblastima imalo bi više smisla nego što bi ga imalo u pokušaju mešanja u tržišne odnose”, rekao je on.
Profesor Ekonomskog fakulteta napominje da je ograničavanje cena i marži bio politički trik kroz istoriju, ali da je svaki pokušaj takvih mera u prošlosti bio neuspešan.
“Još u vreme starog Rima, Dioklecijan je pokušao da zamrzne cene u trećem veku, iako je bio popularan i smatran spasiocem Rima, ali je bio potpuno neuspešan. To je prvi istorijski zabeleženi pokušaj zamrzavanja cena, što nam pokazuje da se ovakvi pokušaji uvek završavaju neuspehom, jer su zapravo rezultat nerazumevanja suštine problema i terapije koja je potrebna da bi se sistem vratio u normalu za dobrobit građana”, zaključio je Šoškić.
Izvor: nova.rs
