Nataša Oluić iz Požege boravila je u martu na Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Beogradu, kao pratilac svojoj maloletnoj ćerki koja je bila na lečenju. Jedne večeri je doživela strujni udar preko sobne lampe, zbog čega je izgubila svest i zadobila ozbiljne povrede na levoj ruci. Iako su ona i drugi roditelji koji redovno posećuju ovu bolnicu upozoravali na loše stanje u ustanovi, ništa nije učinjeno da se to popravi. Nakon nekoliko meseci, Nataša se suočava sa ozbiljnim posledicama, zbog kojih je podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu, koje treba da ispita odgovornost i utvrdi uslove u kojima se leče najmlađi pacijenti.
Nataša Oluić iz Požege često boravi na Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Beogradu, gde redovno dovodi svoju ćerku zbog urođenog oboljenja. Više puta je apelovala na nadležne da se ustanova renovira, jer je, prema njenim rečima, stara i nebezbedna za pacijente. Međutim, nijednom nije bilo odgovora.
Nažalost, desio se upravo onaj nesrećni slučaj zbog kojeg je Nataša bila zabrinuta – strujni udar usled loše infrastrukture. Udarila ju je struja preko sobne lampe, što je izazvalo otvorenu ranu na levoj šaci, dok su njenoj ćerki i drugim deci koja su bila u sobi, prizori bili veoma traumatični. Nataša prepričava događaj u razgovoru za Nova.rs.
„Dok sam bila u trpezariji, začula sam ženu iz moje sobe kako vrišti, govoreći da je detetu loše. Ušla sam i videla je kako leži nepomično, oči su joj bile širom otvorene. Na krevetu je bila lampa, a kabl je bio na njoj. Bez razmišljanja sam prišla da sklonim kabl, a onda je usledio taj strahoviti osećaj, ne mogu to opisati. Ispod strujnog udara sam izgubila svest“, priseća se Nataša.
U trenutku kada je svest povratila, čula je svoju ćerku kako vrišti, i shvatila da je bila potpuno paralisana od straha. Nataša smatra da bi ishod nesreće mogao biti drugačiji da se nije dogodio još jedan ključni faktor.
„Verovatno sam dotakla nešto metalno u trenutku pada, što je uzrokovalo da struja iz nje pređe na moju levu ruku. Da se to nije dogodilo, sigurno bi ishod bio drugačiji“, kaže Nataša. Nakon strujnog udara, Nataša je bila u stanju šoka nekoliko nedelja i tek tada je počela da procesuira sve što se dogodilo.
„Lekari su me odmah zbrinuli, dali su mi tetanus i antibiotike. Plastični hirurg je konstatovao opekotine trećeg stepena, a nekroza je nastala do tetiva, koja se pojavila kasnije. Opekotina se širila i bila sve dublja, ali su lekari pravilno postupali. Međutim, sigurno nije trebalo da budem lečena na ovoj klinici zbog posledica strujnog udara“, objašnjava Nataša. Posledice su se nastavile pojavljivati, a mnogi pregledi, poput kardiološkog, nisu obavljeni odmah.
„Imala sam veliku iscrpljenost, i bilo je jasno da nešto nije u redu sa mnom. Na izveštaju je stajalo da je kardiološki pregled bio hitan, ali ništa nije rađeno. Na kraju sam ga obavila privatno. Operaciju sam tražila na drugoj klinici i operacija je bila estetski uspešna“, kaže Nataša, dodajući da šaka i dalje nije funkcionalna više od pet meseci, i da se ozbiljno dovodi u pitanje potpuno ozdravljenje.
Strah od električnih uređaja ostao je sa njom, a posebno je traumatično to što je sve to gledala njena ćerka.
„Sada, svaki kontakt sa električnim uređajem izaziva u meni jezu i strah. Nikada neću moći da zaboravim taj dan, pogotovo što je moje dete bilo prisutno. Bogu hvala što me ona nije dotakla i uhvatila struju. Bila je paralizovana od straha i nije reagovala. Bolje je što se to desilo meni, nego nekom detetu, ali apelujem da se ovakve stvari nikada više ne ponove“, poručuje Nataša.
Nataša je duboko tužna zbog svega što se dogodilo u klinici, koja se koristi za lečenje najmlađih pacijenata, a na kojoj je i ona boravila sa svojom ćerkom više puta tokom poslednjih sedam godina. Ponavlja da su mnogi roditelji apelovali da ustanova mora da se renovira, jer je u izuzetno lošem stanju.
„Klinika je u katastrofalnom stanju već godinama. Usmerili smo mnogo apela na različite adrese u vezi sa fizičkim terapijama i infrastrukturom, ali ništa. Rečeno nam je da ništa nije alarmantno. Moj apel je da se bolnica renovira od ‘a’ do ‘š’, kako bi deca i njihovi roditelji mogli da budu bezbedni“, zaključuje Nataša.
Iako ne želi da optužuje nikoga, ona je podnela krivičnu prijavu protiv klinike i NN lica, tražeći da Tužilaštvo utvrdi odgovornost i utvrdi ko je kriv.
„Klinika je u lošem stanju, verovatno zbog starih instalacija. Deca su u pitanju, a bolnice moraju biti sigurne. Ne možemo da dozvolimo da u kupatilima bolnica vire žice i kablovi. Moramo se boriti za sigurnost naših najmlađih, ali i svih nas“, zaključuje ona.
Redakcija portala Nova.rs kontaktirala je Kliniku za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Beogradu, u kojoj se dogodio ovaj incident. Poslali smo pitanja na zvaničan mejl klinike, kao i na mejlove direktora, glavne medicinske sestre i pravne službe, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Izvor: nova.rs
