Bivši ministar Goran Vesić je, prema navodima pojedinih medija, 1. avgusta ujutru hitno operisan u predelu abdomena u jednoj privatnoj bolnici u Beogradu. Kako je ranije pisano na portalu Nova.rs, naziv bolnice je poznat redakciji, ali zvanična dijagnoza nije saopštena. U istoj ustanovi Vesić se i dalje nalazi na lečenju. Prema dostupnim podacima, cena jednog bolničkog dana u toj bolnici dostiže i do 55.000 dinara, dok najskuplje operacije u predelu abdomena koštaju i do 1,2 miliona dinara.
Vesić je, iako je mogao biti primljen u Klinički centar Srbije uz zdravstvenu knjižicu, odlučio da se leči u privatnom sektoru. U državnoj ustanovi, njegovo lečenje bi najverovatnije bilo pod nadzorom ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Ipak, jedan od optuženih u slučaju “nadstrešnica” odlučio je da zdravlje poveri lekarima iz privatne prakse, što ga je značajno koštalo.
Postavlja se pitanje – da li Goran Vesić ne veruje u državni zdravstveni sistem, kao ni u svog stranačkog kolegu Zlatibora Lončara, koji često govori o reformama u zdravstvu i vraćanju poverenja građana? U Klinički centar Srbije, kako je više puta istaknuto, uloženo je preko 200 miliona evra. Međutim, Vesić se odlučio za privatnu bolnicu, uprkos svemu.
Bolnica u kojoj se Vesić nalazi, bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, naplaćuje između 35.000 i 55.000 dinara po danu. Cene operacija abdomena dostižu do 1,2 miliona dinara, davanje anestezije između 10.000 i 50.000, a preoperativne pripreme do 22.000 dinara – što je samo deo cene celokupne usluge.
Da li je ovaj potez Vesića rezultat nepoverenja u državno zdravstvo ili su razlozi lične prirode, nije poznato.
Dr Danijel Raspopović, ortoped i traumatolog sa Instituta “Banjica” i član Odbora za zdravstvo SSP, za Nova.rs kaže:
„Ovde vidimo više sumanutih pojava. Jedna je ta da u centru grada postoji potpuno novi Klinički centar na koji je, na netransparentan način doduše, potrošeno više od 200 miliona evra, pa umesto da se bivši ministar i Lončarov stranački kolega leču u jednoj takvoj ustanovi, on bira privatnu bolnicu. Iako se zna da je Lončar svako jutro u Kliničkom centru, a on je i hirurg, pa bi Vesića možda i obilazio, ako ne i operisao. Jasno je ipak da nije hteo kod Lončara, ali mogao je na VMA.“
On dodatno ističe da je „druga zanimljiva pojava tajming koji je upitan“:
„Kada dođe do stresa bilo koje vrste, usled, recimo, najavljenog hapšenja, javljaju se kardiološke, srčane smetnje, a ne abdominalne. Može eventualno da proradi čir, ali to je znatno ređe. Najčešće skače pritisak, što je opet posao za kardiologa. A ako postoji stvarno problem sa stomakom, onda je to hronične prirode, pa se postavlja pitanje kako da baš tog dana, kada je trebalo da se dotično lice uhapsi, on bude hospitalizovan i operisan.“
Napominje i da bez medicinske dokumentacije ne možemo ništa tvrditi sa sigurnošću:
„Ne možemo da tvrdimo da Vesić nije bolestan i da je sve namešteno, ali ne možemo da kažemo ni da je sve istina jer nemamo zdravstvenu dokumentaciju. Možemo samo da nagađamo šta se tačno dešava i da konstatujemo da je situacija čudna, da liči na nameštaljku. Tako da, ako je zaista operisan, pitamo Tužilaštvo kada će biti prebačen u zatvorsku bolnicu jer tamo postoje uslovi za postoperativnu negu pacijenta. Da li je Vesić vezan za krevet, kao što je bio student u KBC Zemun i da li su postavili naoružanu stražu ispred vrata sobe? Da li su istražni organi uopšte obavešteni gde se on nalazi, s obzirom da je raspisana poternica, pa zašto tužilac ne primeni odgovarajuće zakonske mere?“
Specijalisti koji se bave ovim slučajem ističu da je Vesićev izbor privatne bolnice možda i očekivan.
„Ništa nije čudno kad je Vesić u pitanju jer se on uvek ponaša kao zadnja kukavica. Prošli put kad je uhapšen, odmah mu je pozlilo, pa ni tada nije prebačen u zatvorsku bolnicu. Ovog puta se izložio i operaciji, koja otvara mnogo pitanja. To što se nije javio državnoj bolnici može se objasniti nepoverenjem u državno zdravstvo. Ipak, neverovatno je da ako mu je zaista stanje bilo hitno i možda opasno po život, njemu bude komfornije i jednostavnije da ode u privatnu ustanovu, a ne u državnu. Razlog je verovatno taj što bi u državnoj bolnici morao da prođe određenu proceduru, da bude izložen javnosti. Privatna bolnica, za razliku od državne, nema obavezu da daje informacije o zdravstvenom stanju pacijenta, osim po zahtevu suda. U državnoj je ipak sve mnogo transparentnije, i jasno je da postoji veća mogućnost da neko od osoblja kaže nešto što ne bi trebalo, jer ih ima daleko više nego kod privatnika”, navodi prim. dr Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti.
Ona smatra da je sada na sudu i veštacima da utvrde šta se tačno dogodilo:
„Kod Vesića je, kažu, problem akutni abdomen, što može biti slepo crevo, čir ili nešto slično, još ako se iskomplikuje nekom infekcijom, može se desiti da ostane u bolnici nedeljama. Samo na osnovu veštačenja njegovog ožiljka može da se donese zaključak o bolesti, odnosno da li je samo za potrebe odlaganja suđenja urađen blagi hirurški rez, otvoren i zatvoren, ili je zaista operisan. Veštak to može da proceni na osnovu reza.“
Navodi i da su režimski mediji objavili fotografiju iz bolnice:
„Neverovatno je da se ta bolnica, a znam o kojoj je reč, tako sramoti i dozvoljava da im prave cirkus. Lekar, koji je vlasnik, je meni spasio život ranije na VMA. Bio je besprekoran hirurg. Kasnije sam samo zbog njega otišla na neki pregled u tu privatnu ustanovu, ali on više nije bio isti čovek, što je tužno. Samo bih poručila Vesiću da bude čovek, da izađe na sud, jer je ionako on samo jedan šraf u ovoj mašineriji, a njegova odgovornost je daleko manja nego nekih drugih. Ipak, sa onim što ga čeka, treba da se suoči što pre.”
O slučaju se oglasila i prof. dr Snežana Rakić, specijalistkinja ginekologije i akušerstva, nekadašnja direktorka GAK Narodni front:
„Ne postoji zakonski način da se zna šta se sa Vesićem dešava. Pacijent uvek ide za svojim doktorom, bez obzira da li radi privatno ili državno. Tako da nije retkost da se državni funkcioneri leče u privatnim bolnicama, pa čak i u inostranstvu, setimo se nekadašnjeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića. Međutim, mi ne znamo tačno zašto je Vesić u bolnici, niti smemo da tvrdimo u kakvom je stanju. Stvar je u tome što svako ko da dijagnozu ili bilo koji podatak iz istorije bolesti pacijenta, postaje predmet krivične odgovornosti. Privatni zdravstveni sistem je inače nevidljiv u celokupnom srpskom zdravstvu, dok ne dođe do ovakvih situacija.“
Izvor: nova.rs
