Cene poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji ponovo rastu, a najveći udar trpe osnovne životne namirnice poput mleka, jaja i žitarica. Taj pritisak direktno utiče i na maloprodajne cene u prodavnicama.
Iako Srbija nije članica Evropske unije, domaće tržište je u velikoj meri povezano s evropskim, s obzirom na to da se deo hrane, naročito mlečnih i prerađenih proizvoda, uvozi. Zbog toga se postavlja pitanje da li će poskupljenja u EU izazvati lančani efekat i kod nas.
O ovoj temi za Kurir televiziju govorili su Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave, Snežana Nena Šantić iz udruženja penzionera “Stari grad”, i doktorka Nada Macura, narodna poslanica.
– Ceo svet je uzburkan, pa i EU ima svoje probleme. Direktan uzrok ove ekonomske situacije je rat u Ukrajini jer je taj sukob destabilizovao snabdevanje žitaricama i đubrivima, jer su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici pšenice, kukuruza i suncokreta. Smanjena ponuda uvek dovodi do viših cena – kaže Rabrenović.
Dodaje da nije poskupela samo hrana, već i komunalne usluge i računi, a da su vremenske nepogode i poplave širom Evrope dodatno doprinele rastu troškova.
– Živimo u svetskoj podeli rada. Imamo situaciju da kada nešto na jednoj strani poskupi, zbog uvoženja se sve odrazi i na nas. To je globalizacija – ističe Rabrenović.
Objašnjava i da rastu cene proizvoda koji su „lake mete za poskupljenja“, jer su neophodni i potražnja za njima se ne menja. Na to se nadovezuje Macura:
– Penzioneri znaju dobro da ekonomišu. Od njih treba učiti kako se ekonomiše. Ekonomija je jako važna i ne mora da se pojede prva lubenica i prve trešnje – kaže Macura.
Snežana Šantić ukazuje da penzioneri prvo izmiruju obaveze prema državi, potom kupuju lekove, a za ostatak meseca im ostaje ograničen budžet za život. Macura se s tim delimično ne slaže i smatra da penzije rastu brže od inflacije.
– Potrošačka korpa od 54 hiljada ne može da zadovolji naše potrebe, jer tu ne ulaze ni komunalije, ni lekovi. Ulazi samo hrana. Govorim o tome da na drugi način mora da se ekonomiše, a ne o veličini penzije – poručuje Šantić.
Macura ističe da je penzionerima potrebno više razumevanja i empatije, ali napominje da joj se češće žale mlađi ljudi, koji često imaju i nerealna očekivanja.
– Penzija je najsigurnija i to je ono što zadovoljava osnovne potrebe, a deca ako uspeju pomažu svojim roditeljima. Ipak, mi smo narod koji želi da pomaže deci i unucima i to je dobro. Ipak, deca ili nemaju svoje poslove ili nemaju dovoljna primanja da pomognu roditeljima. Obilazila sam jug Srbije, Niš, Leskovac, Prokuplje, videla sam kako se živi. Uđete u godine, bolesni ste, ne možete više da radite u bašti a nemate dovoljno veliku penziju. Nije lako preživeti – zaključuje Šantić.
Izvor: kurir.rs
