Septembar 2017. godine. Mala Tina Milutinović, sa uredno počešljanom kosom, preplanula i obučena u belu majičicu, stoji pred kamerom brišući suze i izgovara:
“Meni se svidelo i ja sam srećna zato što sam se upisala u Prvu obrenovačku osnovnu školu”, izgovorila je mala Tina kroz suze.
Taj kratki snimak, nežan i dirljiv, ubrzo je postao viralan. Ljudi su u njemu prepoznali čistu, dečiju emociju – trenutak u kojem se sreća i tuga istovremeno prepliću. U godinama koje su usledile, klip je postao deo digitalne svakodnevice: citiran, parodiran, mimovan – ali nikada zaboravljen.
Osam godina kasnije, ekipa RTV Mag pronašla je Tinu kako bi zabeležila njen novi važan trenutak – malu maturu. I opet je stajala pred kamerom. Ovog puta bez suza, na istom mestu, ali sa osmehom punim samopouzdanja. U elegantnoj maturskoj haljini, sa glasom koji više ne drhti, Tina je još jednom osvojila publiku.
“Meni se svidelo i ja sam srećna što sam završila Prvu obrenovačku osnovnu školu,” rekla je Tina ekipi televizije i osvrnula se na to kako se zaista osećala onog dana kada je sve počelo:
“Pa, verovatno zbog nekog uzbuđenja ili prvi put na kamerama,” objasnila je jednostavno.
Zatim je dodala ono najvažnije:
“A tokom osam godina bilo mi je drago što sam išla u školu. Naučila sam dosta stvari i nastavnici su me izveli na pravi put. Žao mi je drugara i nastavnika koje neću više viđati svaki dan.”
Dok je Tina govorila, i ostali mali maturanti jedva su suzdržavali emocije – ovoga puta ne zbog početka, već zbog rastanka. Jer čak i kada su očekivani, oproštaji bole. Iza osmeha zbog kraja osnovne škole i uzbuđenja pred novu etapu, krile su se emocije koje ni odrasli često ne umeju da obuzdaju.
Neplanirano, Tina je postala simbol svih onih prvih školskih dana. Od tadašnjeg nežnog plača do današnjeg osmeha, u tih osam godina stalo je mnogo više od udžbenika: tu su drugari koje je zavolela, nastavnici koji su je usmeravali, dani ispunjeni smehom i oni kada je brojala minute do kraja časa.
Zaplakala je kad je prvi put zakoračila u učionicu. I time nas, sasvim nenamerno, naučila nečemu što često zaboravimo – da je i sreća ponekad toliko velika da mora da poteče kroz suze.
Danas, dok zahvalno kaže da joj je bilo lepo, Tina zatvara jedno životno poglavlje. Ne ono koje se upisuje u sveske, već ono koje ostaje u srcu – zauvek. Kao mala maturantkinja, Tina je to poglavlje zatvorila dostojanstveno, s osmehom i sećanjem koje će trajati.
Izvor: telegraf.rs
