Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog mučenika Trifuna, koji je stradao za hrišćansku veru. Ovaj dan označen je crnim podebljanim slovom u crkvenom kalendaru i ujedno predstavlja pretprazništvo Sretenja, koje se obeležava 15. februara.
Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici. Od detinjstva je bio obdaren Božjom blagodaću – isceljivao je bolesne, isterivao zle duhove i pomagao ljudima.
Sveti Trifun se smatra zaštitnikom vinogradara, gostioničara i zanatlija. Vinogradari ga slave kao svog patrona – na ovaj dan posećuju vinograde, orezuju prve čokote i zalivaju ih vinom, verujući da će tako osigurati dobar rod i kvalitetno vino. Zbog toga se u Istočnoj Srbiji naziva i Orezač ili Zarizoj.
Crkva je ustanovila poseban molitveni čin za zaštitu polja i bašti od štetočina, koji se obavlja posipanjem njiva bogojavljenskom vodicom i uljem iz kandila Svetog Trifuna.
Postoji verovanje da vremenski uslovi na Trifundan predskazuju kakva će biti godina:
– Ako pada kiša ili sneg – biće rodna godina.
– Ako je vedro – godina će biti sušna.
Takođe, kaže se da Sveti Trifun na svoj dan pobode u zemlju ugarak, pa sneg počne da se topi, označavajući kraj zime.
U svetu se 14. februar obeležava i kao Dan zaljubljenih, dok se u pravoslavnim domovima poštuje vekovna tradicija Svetog Trifuna. Ovaj dan simbolizuje ne samo buđenje prirode, već i iskrenu, hrišćansku ljubav.
Izvor: kurir.rs
