Srpska pravoslavna crkva u petak slavi praznik Svetog Dimitrija Solunskog, poznatiji u narodu kao Mitrovdan, u znak sećanja na stradanje i smrt ovog velikog svetitelja. Ovaj praznik slave Srbi, Rusi i Grci, a verovanje kaže da treba ostati kod kuće na ovaj dan.
Mitrovdan je peta najveća srpska slava, a narod veruje da svetac pomaže svakome ko prizove njegovo ime. Prema narodnom predanju i žitijima svetaca, Dimitrijev grob je isijavao miris bosiljka i smirne, zbog čega je poznat kao Mirotočivi.
Na Mitrovdan se, prema narodnim verovanjima, može predvideti kakva će biti zima. Ako na 8. novembar, kada se slavi Sveti Dimitrije, bude mraza, očekuje se da će zima biti duga i hladna, sa puno snega. Svi priželjkuju sunčan Mitrovdan, jer to znači da će zima biti blaža. S druge strane, ako pada sneg na Mitrovdan, veruje se da će on trajati sve do aprila. Takođe, postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik.
Jedan od najvažnijih običaja je da na ovaj dan ostanemo kod kuće, jer se veruje da će, ako izađemo, cela godina biti obeležena boravkom van kuće i noćenjima po tuđim domovima. Ovo pravilo ne važi za one koji slave ili idu na slavu kod rodbine i bliskih prijatelja, ali čak i tada je poželjno da noće u svom domu.
U Srbiji postoji verovanje da se na Mitrovdan ne sme grditi mala deca, bez obzira na to koliko su bila neposlušna, jer će se, kako kažu, tada celogodišnje ponašanje dece pogoršati. Takođe, od ovog dana, narod veruje, može se očekivati da svakog dana zima bude sve jača.
Zato je uobičajeno pevati pesmu: “Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrovdanak, hajdučki rastanak”, a glavno verovanje je da svi veliki poslovi moraju biti završeni pre ovog praznika.
Poseban deo Mitrovdanskog slavlja je i svećenje vodice. Domaćica priprema posudu sa vodom, buket bosiljka, malu sveću, kadionicu sa briketom i tamjanom, kao i spisak ukućana. Ove stvari se postavljaju na sto u sobi gde se nalazi ikona. Potom dolazi parohijski sveštenik koji obavlja obred svećenja vodice. Dobro je da svi ukućani budu prisutni tom obredu, zbog čega se sveštenik obično unapred najavljuje. Nakon što se vodica osveti, svi ukućani treba da popiju malo, a ostatak se koristi za pripremu slavskog kolača. Dan pre slave, domaćica mesi kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice. Kolač se ukrašava raznim oblicima od testa (brašno i voda), a na sredini kolača mora biti ukras u obliku simbola ISHS (Isus Hristos pobeđuje).
Izvor: espreso.co.rs
