Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Svetog apostola Jakova, episkopa Jerusalimskog, koji je upozoravao bogataše na potrebu poniznosti, ističući da će proći kao “cvet travni” koji uvene kada ga obasja sunce.
Jakov podseća da je Bog izabrao “siromahe ovoga sveta” da budu bogati verom i naslednici Carstva. Opominjao je svoju braću u veri da ne ukazuju čast bogatima, naglašavajući da su bogataši ti koji ih ugnjetavaju i vuku na sudove. Sveti apostol Jakov, jedan od 12 apostola, naziva se bratom Gospodnjim jer je bio sin pravednog Josifa, muža Presvete Bogorodice. Kada je Josif bio na samrti, podelio je imanje svojim sinovima, uključujući i deo za Isusa, ali su se braća protivila tome jer nisu smatrali Isusa svojim bratom. Samo je Jakov insistirao na tome da će svoj deo podeliti sa Isusom, zbog čega se naziva njegovim bratom.
Jakov je celog života jeo samo hleb i vodu, izbegavajući mast i ulje. Prema predanju, nakon vaskrsenja, Isus se prvo ukazao njemu. Jakov je bio episkop u Jerusalimu tri decenije, a nakon ukazanja Isusa sastavio je prvu liturgiju, koju su kasnije skratili sv. Vasilije i sv. Jovan Zlatoust. Upozoravao je bogataše na potrebu poniznosti, naglašavajući da će se suočiti s posledicama svojih dela.
Jevreji su divili njegovoj pravednosti i zvali ga Jakov Pravedni. Međutim, kada je Anan postavljen za prvosveštenika, smislio je plan da ubije Jakova zbog njegovog propovedanja Hrista. Tokom Pashe, kada je veliki broj vernika došao u Jerusalim, naložili su mu da se popne na krov hrama i govori protiv Hrista. Umesto toga, Jakov je govorio o Hristu kao sinu Božjem i Mesiji.
Razjareni sveštenici su ga srušili s krova, pri čemu je Jakov teško povređen. Iako nije umro odmah, kleknuo je i molio: “Oprosti im Gospode ovaj greh, jer ne znaju šta čine.” Tada ga je udario čovek i Jakov je preminuo u svojoj 63. godini.
Običaji vezani za današnji praznik uključuju pomaganje onima u nevolji, bilo savetom, hranom ili na drugi način, uz verovanje da će apostol Jakov ispuniti molitve onih koji pokažu hrišćanske vrline.
Prema narodnim običajima, neudate devojke bi trebale u ponoć da se umiju hladnom vodom kako bi se zaštitile od zlih duhova i obezbedile zdravo potomstvo.
Izvor: espreso.co.rs