Slavimo Svetog Luku: Čim ustanete, uradite jedno kako bi “oterali” bolest – Nikako ne započinjite svađe i rasprave

|

Sveti Luka važi za osnivača hrišćanskog ikonopisa, jer je lično naslikao tri ikone Bogorodice, za koje se veruje da su najsličnije njenoj stvarnom izgledu. On je takođe tvorac ikona apostola Petra i Pavla.

Slavu Svetog Luke prate mnogi običaji i verovanja, a među njima je i izgovaranje molitve ovom svetitelju za koju se veruje da će isceliti rane, oterati bolesti i doneti zdravlje. Vernici na dan ovog sveca izgovaraju reči posvećene Svetom Luki, kako bi oterali od sebe i svojih najdražih bolesti i prizvali zdravlje u kuću.

Molitva Svetom Luki

O, Sveti Luka, Bogom izabrani i Majkom Božijom blagosloveni, propovedniče po svoj vaseljeni Evanđelja Hristovog, mučeniče i apostole, pomoćniče svima koji te molitveno prizivaju, pomozi i nama, nepotrebnim slugama Gospodnjim. Jer mi se zbog naših mnogih pregrešenja nalazimo u tami i seni smrtnoj i udaljeni smo od Boga bezmerno daleko. A zbog stida koji osećamo zbog toga, i nemajući smelosti da Ga sami zamolimo za oproštaj, prizivamo tebe, veliki svetitelju Božji, kao onoga koji u Njegovoj neizmernoj svetlosti prebivaš, da Ga umesto nas moliš da se smiluje na nas.

Umoli Ga, Sveti Luka, da se ponovo u nama rodi strah Gospodnji, strah koji rađa ljubav, a greh odgoni. Jer mi smo toliko navikli da grešimo svakoga dana i časa, pa i u snu, kao da smo zaboravili reči Gospodnje: “Stražite, jer ne znate časa kada ću Ja doći”. Kao da nas svakog trena ne može pozvati iz ovog privremenog života u večni.

Taj strah, taj osećaj, tu premudrost, kako kaže Psalmopevac David, probudi u nama, Sveti Luka. I neka se onda, tvojim molitvama, u nama rode suze pokajanja. Suze koje će sve zakutke naše duše da očiste od greha koji se nataložio na njoj.

Jer mi, po svom bezosećaju i duhovnoj obnevidelosti, ne možemo ni daplačemo nad svojim mrtvacem, nad samima sobom, a tako mnogo suza, potoke suza, trebalo bi da prolijemo za bezbrojne grehe koje učinismo. Pomozi nam, neukima i nerazumnima da razumemo Pismo koje si i ti pisao, jer onaj ko ga istinski razume, ko istinski shvati reči njegove, taj beži od greha kao od ognja, i svim silama teži da se približi Bogu. Jer taj shvata da je greh smrt, a Bog život.

Pomozi nam zato, Sveti Luka, da se, to shvativši, očistimo od greha, i pređemo iz smrti u život. Da nam Bog bude sve u svemu. Da od sada uvek budemo u Njegovoj blizini.

Neka nam, kao tebi i Kleopi kada ste išli za Emaus srce i duša stalno trepere od Njegovog prisustva. Tada će mir vladati u nama, nebeski mir, koji će nam utvrditi nadu na Carstvo Nebesko, i tom radošću ćemo dobiti snagu da strele lukavoga koje svakoga časa lete ka nama, lako odagnamo od sebe.

A sa tom nadom će ljubav Božija koja je u nama da nas pripremi za put ka Večnoj Otadžbini, gde su sve Sile Nebeske, svi Sveti, i Majka Božija pred njima, čiji si ti blagi lik u ikoni, toboj naslikanoj, ovekovečio. Neka nam oči srca našeg neprestano gledaju tu lepotu, i njome se naslađuju, kako bi se već ovde zacarilo u nama Carstvo Nebesko, u koje neka se tvojim molitvama, Sveti Luka, i preselimo kada nas Gospod jednom pozove, pa da onda večno slavimo Boga u Svetoj Trojici: Bespočetnog Oca, Jedinorodnog Sina i Svesvetog Duha, kroz svu večnost beskonačnih vekova. Amin.

Za Lučindan, kako još zovu ovaj praznik, osnovno NE odnosi se na prekost i nervozu. Na to zaboravite, ma kakvi vas problemi mučili, ako ne želite da vas “bije maler”! Razlog zašto upravo te osobine nisu preporučljive leži u verovanju da je upravo jevanđelist Luka bio blage naravi, miran i uvek spreman da pomogne ljudima. Čak se slavi i kao iscelitelj i zaštitnik pojedinih zanata.

Ljudi koji se bave stočarstvom, ovih dana bi valjalo da opasuju torove koncima, kako vukovi ne bi davili stoku.

Takođe, postoji čitav niz verovanja po kojima se prognozira kakva će zima biti. Jedno od njih kaže – domaćin ujutru, na dan slave, treba da porani u tor da obiđe stoku i po njoj će videti kakva će biti zima. Ukoliko životinje leže i podvijaju noge, verovalo se da će zima biti oštra, a godina zla. Kao što Božić ima položajnika, tako i u južnoj Srbiji za Sv. Luku postoji verovanje da gost koji prvi uđe u kuću “gata” kakva će zima ili čak godina biti.

Još jedno verovanje koje se tiče povezanosti Sv. Luke i predstojeće zime, odnosi se na ovnove i ovde, te se u pojedinim delovima Srbije praktikuje puštanje ovnova na ovde, pa ako se ženke “nećkaju” – biće oštra zima. Ukoliko pak budu “druželjubivije” nećemo se puno smrzavati.

Izvor: blic.rs