Pitanje nedostatka empatije među mlađim generacijama ponovo je pokrenuto na društvenim mrežama nakon neprijatnog iskustva jedne gospođe u autobusu, što je izazvalo pravu debatu u komentarima. Umesto da se fokusiraju isključivo na omladinu, komentatori su ukazali na širi problem nedostatka empatije u našem društvu, uzrokovan nizom vrlo neprijatnih situacija.
Jedno iskustvo delovalo je kao da otvara pandorinu kutiju, što je dovelo do niza ispovesti koje su se samo nizale.
“Vraćam se danas sa posle, ne osećam se dobro, ulazim u autobus, loše mi je, nemam vazduha… Pitam devojku, više devojčicu, od svojih 14-15 godina, koja, naravno, gleda u telefon, da li može da mi ustupi svoje mesto, jer se ne osećam dobro. Nije se pomerila, podigla je pogled prema meni, za jedno 10 sekundi i pogledala me sa dosadom u očima, bez reči, kao da sam gomila đubreta. Devojka preko puta je ustala i pustila me da sednem… Ja ovo nisam nikad doživela… Zašto deca nemaju empatiju???”, pita se jedna gospođa, ali reakcije koje su usledile verovatno nije očekivala.
Zbog jednog neprijatnog događaja svetlo je bačeno na gomilu drugih.
“Jednom sam u prevozu ustala tako jednom starijem gospodinu, jer sam jelte tako naučena, da bi sekund nakon sto je taj dekica seo meni rekao – e sad možeš ti kod mene u krilo, dok pokušava da me uhvati za ruku. Ja se stvarno izvinjavam i Vama, ali vrlo je upitno da li bih Vam i ja ustupila mesto. I Vama i bilo kome ikad”, podelila je svoje iskustvo jedna devojka.
Ni gospođa koja se prva požalila, ali ni devojka koja se nadovezala nisu bile usamljeni slučajevi. Neprijatna iskustva su se samo ređala, a doživljavali su ih stariji, mlađi, osobe sa hendikepom, trudnice… Spisak je dug.
“To su vam današnja vaspitanja. Niti se roditelji, a niti mnogi nastavnici ponašaju ni kulturno ni vaspitano, pa deca samim tim poprimaju loše navike”, navodi neko u komentaru.
“Imala sam sličan slučaj, momak istih godina. Zamolila sam ga da mi ustupi mesto, slomljena ruka u povezu, 68 godina. Ništa, prazan, hladan, bezosećajni, zastrašujući pogled. Da, ustao mi je gospodin mlađi od mene. Da li da te uhvati tuga, bes ili strah?”, zapitala se jedna gospođa.
Postavljeno je i pitanje da li ljudi koji zamole da im se ustupi mesto zapravo pažljivo biraju kome će se obratiti.
“E ovako. Dosta puta u životu mi je u prevozu prilaženo, da drugima ustupam mesto, da se pomeram, da se razmeštam, sa valjanim razlogom ili bez. Pritom još desetoro oko mene sedi, koje isto tako mogu da pitaju, ali ipak pitaju mene. Vremenom sam došla do zaključka da je to zato što ne delujem konfliktno, pa valjda ljudi misle da ću bez pogovora da izvršim naredbu. Sto se mene tiče, prevoz je svačiji, ako si platio kartu, sedi slobodno, nikome ne moraš da ustaješ”, napisala je jedna korisnica.
“Sećam se bila sam student. Idem basom do Niša. Autobus je stao i u bas ulaze ljudi, stoje. Među njima je bila jedna starija žena. Ustala sam i istoj ustupila mesto i stala pored njenog sedista. Na sledećoj stanici ona ustaje i ne gledajući mene poziva jednu mlađu ženu da sedne”, stoji u još jednom od komentara.
Ispovesti su se ređale, kao i primeri manjka razumevanja i empatije, ali i bahatosti i bezobrazluka.
Izvor: telegraf.rs
