“Moj sin je ranjen gledao kako mu drug strelja vršnjake, još ima te slike i zvukove u glavi”, potresnim rečima pred Višim sudom u Beogradu započela je svoje svedočenje majka dečaka (14) ranjenog 3. maja prošle godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu.
Danas je počeo glavni pretres na suđenju roditeljima dečaka ubice Vladimiru i Miljani Kecmanović, a po tužbi dečaka koji je ranjen u nogu, a koji je danas pored svoje majke pričao o kobnom danu.
S obzirom na to da je sud odlučio da javnost bude isključena dok četrnaestogodišnjak svedoči, njegova majka je prva ispričala sve detalje tragičnog događaja.
“Pozvao me je sin oko 8.45 sati kobnog dana kad je ranjen izašao iz škole i rekao mi da je povređen. On je tako ranjen izašao da mi se javi, a bio je u učionici do kraja, video je kompletno sve, kako dečak puca, menja šaržere, drugare koji mrtvi leže u učionici, a onda je izašao u hodnik i video još tela dece”, ispričala je majka ranjenog dečaka, koji je išao u isti razred sa dečakom ubocom i čak su sedeli i u istoj klupi.
Majka je danas pred sudom u parničnom postupku ispričala da je njen sin posle masakra “bio izbezumljen”.
“On je bio toliko izbezumljen da se ni ne seća svega. Na snimku koji sam kasnije videla sa sigurnosnih kamera on se tako ranjen, pre nego što me je pozvao, vratio u školu i pokušao cda pomogne drugarima, ali nije znao šta da radi. Uzeo je telefon, izašao ispred i pozvao me”, ispričala je vidno potresena žena.
Kako ističe, njen sin je sačekao da dečak-ubica iskoči kroz prozor učionice i onda je tek on izašao kroz vrata učionice.
“Više puta su me zvali da mi jave da je ranjen, ja prosto nisam mogla da verujem, mislila sam da se ove stvari dešavaju samo na filmu, ali onda sam shvatila da se dogodila velika tragedija”, priznala je majka.
Kako je dodala, njen sin je u bolnici proveo tri noći, ali njegov oporavak još uvek traje, a slike zločina će teško izbrisati iz glave.
“Kad su mi iz bolnice dali njegovu odeću ona je bila natopljena krvlju, a u bolnici dugo nisu znali da mi kažu šta se sa njim desilo. Znala sam samo da je ranjen, ali živ, ali nisam znala da li je je živ i ostaće živ ili je živ, ali njegovo stanje može da se promeni u roku od pet minuta”, kaže majka i dodaje:
“Ta neizvesnost me je ubijala. Rekli su mi da je upucan ispod kolena, mnogo sam plakala taj dan… Sinu, dok nije izašao iz bolnice, nismo rekli koliko mu je drugara ubijeno”.
Majka dečaka otkriva i da on ima i dalje fizičke, ali i psihičke posledice.
“U strahu je od jakih zvukova, prosto se ne oseća bezbedno, plaši se da dečak-ubica nije tamo gde jeste u toj ustanovi, ili da će ga pustiti, kao i da će neki njegov istomišljenik uraditi tako nešto. Znam samo da naši životi nikad neće biti bezbrižni, ostaćemo u strahu”.
Ona je naglasila da nije nikada upoznala roditelje maloletnika koji je počinio masakr u školi, ali da je on sam uvek delovao fino i kulturno.
“Samo ne mogu da shvatim da neko tako zapostavi svoje dete, da ne primeti probleme i promene. Ja sam svog sina slušala kako diše, posao roditelja je u tri smene”, kaže majka ranjenog dečaka.
U ovom postupku trebalo bi da svedoče i Vladimir i Miljana Kecmanović, ali je njihova advokatica Marina Ivelja rekla sudu da su oni odlučili da neće svedočiti i uputila zahtev da sud izvrši uvid u njihova svedočenja u krivičnom postupku koji se vodi protiv njih u ovom sudu.
Izvor: nova.rs
