Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Sabora svetog arhangela Gavrila, odnosno letnji Aranđelovdan. U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogi običaji, prema kojima se onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.
Iako u kalendaru SPC ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom, crkva i narod mu daju veliki značaj i slavi ga kao Blagovesnika koji je najavljivao i učestvovao u svim važnim događajima koji su u vezi sa nastankom hrišćanstva.
Smatra se da je ovaj praznik ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku, za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenita i patrijarha Nikole, posle javljanja arhangela Gavrila u jednoj od karejskih kelija koji je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici “Dostojno jest”.
Arhangel Gavrilo je prvi, pored arhangela Mihajla, koji je predvodnik vojske anđela i sila dobra, a za njima slede ravni po časti Rafail, Uril, Selatil, Jegudil, Varahil i Jeremil.
Svetom arhangelu Gavrilu mole se nerotkinje, jer se veruje da on donosi blage i lepe vesti, kao što je i samoj Bogorodici rekao da će roditi sina. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda.
Devojke na ovaj praznik ne uzimaju ručne radove u ruke, da šiju i pletu, a u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak.
Kako kaže predanje, arhangel Gavrilo je neko vreme bio na Mesecu. Jednom je sleteo na Zemlju i napio se vode s đavoljeg izvora. Đavo ga potera, stigne na Mesec, potegne ga grebenom i zakači mu taban. Od tada ljudi imaju ugnute tabane.
Izvor: zena.blic.rs
