Jedanaestogodišnji Lazar Živković iz Čokota jedan je od dečaka koji se od malena suočava sa spinalnom mišićnom atrofijom koja ga je vezala za kolica. Međutim, ovaj hrabriša ne dozvoljava da ga bolest sprečava da živi punim plućima i da postiže rezultate, nekad i bolje od svojih zdravih vršnjaka.
Od svojih roditelja, uglednih poljoprivrednika, naučio je da svaki dinar treba da se zaradi, pa ovih dana Laza sa svojim drugom Tadijom Petrovićem, prodaje lubenice da bi obezbedio novac za praćenje utakmica jesenje sezone svog omiljenog fudbalskog tima “Crvene Zvezde”.
Njegova majka Marija Petrović Živković kaže da je “biznis” sa lubenicama bio ideja dvojice drugova koji se ne razdvajaju od polaska u školu.
“Laza i Tadija su ove godine završili četvrti razred osnovne škole “Desanka Maksimović” u Čokotu i dosetili su se da tokom letnjeg raspusta pokrenu svoj “biznis”. Stigle su nam lubenice pa su se njih dvojica ponudili da ih prodaju. Poslu su pristupili vrlo odgovorno, najpre su skupili novac da plate “dobavljača”, Lazinog tatu, kako bi im ostajala čista zarada koju dele na “ravne časti”. Cilj im je da zarade novac kako bi pratili utakmice “Crvene Zvezde” čiji su obojica navijači. Naš Laza ne propušta utakmice svog omiljenog tima, gotovo da nema stadiona na kojem nije bio, zajedno sa Tadijom navija kad god “Zvezda” igra. Kada je na utakmici, on to prati sa velikom pažnjom i razumevanjem, tačno zna formaciju tima, ko je kada dao gol, ko mu je asistirao, pravi je mali stručnjak za ovaj sport”, priča Marija.
Ljubav prema fudbalu odvela je malog Lazu i na nedavno završeno Evropsko prvenstvo u Nemačku.
“Laza ne dozvoljava da ga bolest sprečava u bilo čemu što poželi da ostvari. Sa ocem je otišao u Nemačku, pratio je utakmice naše reprezentacije sa Slovenijom i Danskom i vratio se sa puno utisaka. Mnogo mu se dopala i Nemačka i stadion i ta navijačka atmosfera. On je uopšte jedno natprosečno inteligentno dete, koeficijent inteligencije mu je 128 što mu je omogućilo da postiže odlične rezultate na školskim takmičenjima. Uvek je u vrhu tabele, bio je na brojnim takmičenjima iz matematike ali i u šahu”, dodaje Lazina mama.
Ističe da su kao roditelji sebi postavili cilj da Lazu učine potpuno samostalnim za dalji život bez obzira na dijagnozu koja ga je vezala za kolica.
“Laza pati od SMA, doduše od najblaže forme koja se manifestuje u udovima, ne može da hoda ali se razvio normalno. Otakako je bolest dijagnostikovana prima spinazu, vidi se veliki pomak, bolest je stopirana, ova terapija ima jako dobre rezultate kod sve dece koja je primaju ne samo kod mog sina. Prima je triputa godišnje, pre svake terapije vrši se kompletna naliza koja je svaki put pokazala da je naš Laki dobro. Ono što je nama veoma važno je što on nije deprimiran, depresivan, ne oseća se drugačije od druge dece. Mi smo se tako i postavili prema njemu, nastojimo da mu stavimo do znanja da postoje ljudi bez ikakve dijagnoze koji u životu ne urade ništa a mnogi koje bolest nije ograničila da dosegnu svoje snove. Kod njega razvijamo naviku da se sam bori za sebe, da bude uspešan u životu da ume sam da se snađe. Počeo je da ide i na časove programiranja, vrlo dobro se pokazao i prestigao svoje vršnjake pa je trenutno u grupi sa osmacima. Već sada ume da pravi jednostavnije aplikacije i igrice što je za dete njegovog uzrasta, veliki uspeh. To bi mu bila šansa da ima dobar posao i da vodi uspešan samostalni život”, zaključuje Marija, Lazina majka.
Izvor: telegraf.rs
