Jedan deka iz Srbije je ugovorom o poklonu ostavio unuci svoju kuću. Iz objave, na koju smo naišli na internetu, saznali smo da su se posle dekine smrti pojavila njena braća od tetke i da joj traže da ih isplati 2/3. Takođe je navedeno i da jednom od njih, deka testamentom ostavio drugu kuću i plac. Interesovalo nas je da li je u ovom slučaju ugovor o poklonu ništav, odnosno da li devojka može da ostane bez kuće. Odgovore smo potražili u advokatskoj kancelariji.
S obzirom na to da je reč o braći od tetke, te da su oni i devojka unuci preminulog čoveka, pravno su njih troje nužni naslednici. Odnosno, unuci se mogu pozivati na nasleđe samo ako nema dece i supružnika ostavioca.
“Znači ako je deka imao suprugu u momentu smrti (baku) ili dece (roditelji devojke ili roditelji braće) onda su oni nužni naslednici, a ne braća. Ako je deka imao žive dece ili suprugu u momentu smrti, braća od tetke nisu nužni naslednici” – kaže advokatica Sonja Pekić za Telegraf Biznis.
Advokat naglašava i da braća jesu nužni naslednici, svakako nemaju pravo na 2/3.
“To je evidentno”, ističe Pekić.
U objavi stoji i da devojka ima sve papire da je deka bio zdrav i pri čistoj svesti kada je napravio ugovor o poklonu.
“Ugovor o poklonu nije ništav iz informacije koje smo pročitali. Generalno, ugovor može biti ništav ako je deda gubio poslovnu sposobnost (mentalno) tj. nije mogao da shvati značaj svoje pravne radnje kada je potpisao ugovor o poklonu devojci. Ima i drugih slučajeva, ali se ovde ne čini da je došlo do ništavosti”, objašnjava advokatica.
A šta je sa nužnim delom?
“Sa druge strane povreda nužnog dela je skroz druga pravna situacija od ništavosti ugovora. Ako pretpostavimo da ima samo ova 3 naslednika (devojka i dvojica braće od tetke), potrebno je da se vrednuje koliko je vredela dedina imovina u momentu smrti i da se vrednuje koliko je svako od 3 naslednika dobio. Ugrubo rečeno, devojka je dobila kuću poklonom i brat je dobio kuću i plac testamentom”.
“Npr. zaostavština dedina je vredela 300.000 evra, od čega je 150.000 evra kuća koju je dobila devojka i 150.000 kuća i plac koje je dobio brat. Stoga, ako ne postoji velika razlika u vrednosti ovih kuća (i placa), onda devojci i bratu iz testamenta nije povređen nužni deo. Da je devojka dobila kuću od 20.000 evra a brat kuću i plac od 200.000 evra, onda bi njoj bio povređen nužni deo”, pojašnjava advokatica za rešavanje sporova pred sudom.
U ovom slučaju ispada da je povređen samo onaj brat koji navodno nije dobio ništa.
Ovako, ispadne da je oštećen samo jedan brat, ako on zaista ništa nije dobio na poklon za dedinog života. Njemu je povređen nužni deo. Nužni deo svakog naslednika ovde je 1/2 od onog što bi inače dobio. Da nema poklona i testamenta, svako bi dobio po 1/3 cele zaostavštine. Znači nužni deo svakog je 1/6 (polovina od 1/3).
Ako je vrednosti zaostavštine npr. 300.000, svakom bi inače pripalo po 100.000, a nužni deo im je 50.000 evra (polovinu od onog što bi im inače pripalo).
I ovde dolazimo do još jednog zanimljivog raspleta – evo od koga brat koji navodno nije dobio ništa može da traži nužni deo.
“Član 44 Zakona o nasleđivanju propisuje da se nužni deo namiruje prvo duguju testamentalni naslednici, a poklonoprimci samo ako to nije dovoljno da se namiri nužni deo”.
To praktično znači, da oštećeni brat prvo može da tuži svog brata koji je dobio kuću i plac da mu isplati nužni deo, pa samo ako to što je brat dobio testamentom nije dovoljno da se namiri nužni deo, onda može potraživati od devojke.
“Oštećeni brat ne može zaobići da potražuje od svog brata (testamentalnog naslednika) i direktno tražiti od devojke” zaključuje advokatica Pekić za Telegraf Biznis.
Izvor: telegraf.rs
