“Ako je to uradio neka istrune u zatvoru, ali ja mislim da je istina drugačija. Daj Bože da devojčicu nađu živu, i treba imati nade. Znam da treba biti strpljiv jer će izaći stvari na videlo šta se i kako desilo. Samo da se to desi za mog života, jer se neka istina dugo dugo čeka”, rekao je Dušan Janković, otac osumnjičenog Srđana Jankovića, neposredno po povratku u svoje selo Luku sa saslušanja u Višem javnom tužilaštvu.
Pred ekipom Republike, nesrećni čovek se rasplakao jer ne može da prihvati da je njegov sin jedinac Srđan Janković osumnjičen za monstruozni zločin, ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić. Ističe da je osramoćen za čitav život. Meštani kažu da od hapšenja sina, Dušan ne ulazi u kuću i da se odao alkoholu, odnosno da ništa ne jede, nego samo pije pivo sa komšijama ispred prodavnice blizu kuće.
“Zaposlio sam ga u vodovodu gde sam stekao penziju i svi ga znaju kao vrednog radnika i poštenog čoveka. Bio je i u Nemačkoj da zaradi više para, ostao je tamo neko vreme, ali nije mogao u tuđini daleko od svog zavičaja i vratio se. Vidite li ovu veliku kuću? On je sagradio od svog rada. Ja živim u Boru u stanu, a on ovde. Mučenik, žena ga je ostavila, ali se bori. I sad ovo… Ne verujem da je on mogao da povredi dete, osim toga da je možda bio nesrećni slučaj”, kaže Dušan, a komšije tvrde za njega da je iskren i ispravan čovek.
Otac Srđana koji je osumnjičen za ubistvo deteta u Banjskom polju 26. marta, iako on nije priznao zločin za razliku od kolege Dejana Dragijevića koji je ispričao detaljno kako su devojčicu udarili kolilima pa pobegli sa njom sa lica mesta i udavili je, u stalnom je kontaktu sa unukom, Srđanovim sinom. Unuk mu živi u Nemačkoj i finansira odbranu oca, plaća advokata.
“Unuk me zove i kaže mi: “Deda ne veruj novinama i pričama, tati plaćam advokata i dokazaćemo da nije kriv”. Svi znamo koliko je Srđan privržen svom unuku, a mom praunuku. Dve hiljade evra…”, rekao je Dušan i zaplakao. Sa obe ruke briše suze koje samo naviru od nemoći i sramote. Nastavlja kad se malo smirio:
“Za nameštaj za bebeću sobu unuka je dao 2.000 evra. Radio je i sve čuvao za to. Gajio je svinje, ima ih tri i sada ih ja hranim, ali moraću da ih prodam jer nemam strpljenja ni za to”.
Telo dvogodišnje Danke Ilić se i dalje traži, a pronalazak bi umirio i Dušana Jankovića, kako on tvrdi.
“Bitno je da se nađe to dete. Daj bože živo, ali ako nije…onda makar telo. Tada bi lakše bilo pronaći odgovore i rasvetliti slučaj”, zaključio je Dušan.
Boli ga kada mu za sina govore da je ubica, ali Dušan ipak nije želeo da svedoči, ne da ne bi otkrio istinu, nego da ne zapetljava situaciju još više jer kaže da ne može da kaže gde je njegov sin u vreme zločina, pošto to ne zna.
“Ponudili su mi, odnosno tužilac mi je rekla da mogu da ne svedočim i ja sam pristao i potpisao. Inače, ne bih ništa imao da kažem i da pomognem dolasku do istine iako to jeste moj cilj. Otkud ja znam gde je Srđan bio u određenom trenutku, nije on dete pa ga pratim gde ide i šta radi”, ispričao je Dušan za Republiku posle saslušanja.
Izvor: republika.rs
