Srpska pravoslavna crkva i vernici ove subote slave Lazarevu subotu, praznik posvećen deci koji se slavi uoči Cveti. Praznik je posvećen vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos posle četvorodnevnog prebivanja u grobu vaskrsao iz mrtvih. Lazar je nakon oživljavanja, prema predanju, živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Kažu da se više nikada nije nasmejao, večito žaleći za raspetim Isusom.
I vrba i zvončići imaju jaku simboliku. Na ovaj praznik nekada se bralo olistalo pruće od vrbe jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog svog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Osim toga, vrbe simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Zvončići koje deca nose su simbol pobede nad smrću jer je na taj dan Isus oživeo Lazara. U pojedinim delovima Srbije običaj je da se organizuju povorke Lazarica – neudatih, mladih devojaka koje su lepo obučene i bogato okićene išle od kuće do kuće i pevale simbolizujući dolazak letnjeg perioda. Domaćini bi ih pozdravljali i darivali.
Na Lazarevu subotu običaj je da se oko struka nose grančice vrbe, a deca nose i zvončiće oko vrata, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, koji je ulazio u Jerusalim.
Postoji mnogo običaja širom Srbije vezanih za ovaj praznik. Jedan od njih je da ujutro odete na reku da se umijete. Zatim iz reke treba uzeti kamenčić, staviti ga na nogu i šutnuti ga što dalje uz reči “Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.”
Osim vrbe i zvončića, još jedan važan element Vrbice jeste sveže cveće, jer običaji nalažu i da se ono na taj dan nabere a potom ostavi da prenoći u vodi. Sutradan, na Cveti, svi ukućani treba da se umiju tom vodom kako bi bili zdravi.
Izvor: zena.blic.rs
