Kanađanin Andre koji već neko vreme živi u Srbiji, ispričao je na Tik Toku šta mu se sviđa u našoj zemlji i koliko se život ovde razlikuje od onog u Kanadi i SAD.
Iako mnogi Srbi misle da je u zapadnim zemljama život uređeniji, da je bolji standard i kvalitet života, Kanađin koji se na Tik Toku predstavlja kao Andre u Srbiji, kaže da to ipak nije tako:
“Osamdesetih i devedesetih godina u Kanadi je sve bilo mnogo drugačije. Dosta je ličilo na današnju Srbiju. Dosta sam se igrao na ulici. Šetao sam do škole, vozio bicikl, igrao fudbal, košarku, šta god… Ali vremenom kandaska vlada i ostali su učinili da balans između posla i slobodnog vremena bude mnogo teži. U Kanadi, danas, mnogi roditelji moraju da rade puno radno vreme, i kada to kažem, ne mislim osam sati, već, mnogi rade po 10, 12 sati dnevno. Takođe, oni puno putuju. Najmanje sat vremena u jednom pravcu. Tako da, ako radite 12 sati, vi ste van kuće 14 sati dnevno”, započinje priču Andre.
Kako roditelji zbog posla ne mogu da čuvaju decu, oni moraju da plaćaju bejbisiterke ili dnevne boravke, a to je, kaže preskupo.
“Skoro 3.000 dolara mesečno košta dnevni boravak ili neko drugo mesto gde se stara o detetu. A problem u Kanadi je i što kada se roditelji vrate sa posla, ne žele da šalju decu napolje. Lakše je da im daju video igrice”, kaže on i dodaje da je to delimično i zbog toga što su danas Kanada i SAD postale opasne države za život.
Smatra da se dosta preteruje oko navodne bezbednosti deteta, pa tako, kako kaže, dešava mu se i da vidi decu od šest, sedam godina još uvek u kolicima:
“Više nisi ni u mogućnosti da kazniš decu, jer deca imaju više prava od roditelja. I ako dete pozove policiju ili neku državnu agenciju, oni će doći i odvesti ih zbog ugrožavanja deteta. Ima mnogo situacija gde se vlada meša i govori roditeljima kako da odgajaju decu”.
Andre tvrdi i da je tzv. vok (woke) kultura ušla i u obrazovni sistem.
“Decu uče o osćenjima i kako jednog dana mogu biti pas, a drugi dan mačka. Ne uče ih u školskom sistemu onom što im je stvarno potrebno da budu funkcionalne odrasle osobe. Zbog toga što su otac i majka “uklonjeni” iz domaćinstva, vlada uskače, podučava i odgaja decu. A to je vrlo loša ideja”.
On kaže da roditelji nisu dostupni deci i zbog toga što se u Severnoj Americi podržava kultura konstantne akcije i raznih aktivnosti, pa se ni nema vremena za decu:
“Ovde u Srbiji, koliko sam razumeo, deca su u školi četiri do šest sati. Oni su, takođe, napolje, provode vreme sa roditeljima, sa prijateljima. Roditelji im zapravo govore da idu napolje i da se igraju, a ne da igraju igrice. Vaspitanje je drugačije. Često vidim i baku i deku kako šetaju decu, dakle još uvek postoji očuvana ta porodična jedinica koja pomaže da se deca vaspitavaju, oni ih uče razlici između dobra i zla”.
Sviđa mu se što se kod nas, kada se neko dete malo povredi, ne pravi velika drama od toga.
“Ako se neko povredi, ne kažete: “Oh, dobro, to više nikad nećemo raditi” već vi decu učite kako da se suoče sa stvarima koje su pošle po zlu. U Severnoj Americi se podržava taj stav da se nikada nema nikakva borba u životu, da se sve uradi na lak način i da se izbegnu sve moguće poteškoće” kaže Andre, dodajući da to od budućih generacija pravi slabiće.
Izvor: kurir.rs
