Advokat o Lanetovom testamentu: Ćerke pod ovim uslovima mogu ostati bez nasledstva – Spor će trajati godinama

|

Milica Gutović, najstarija ćerka preminulog glumca Milana Laneta Gutovića, navela je da postoji mogućnost scenarija u kojem ostaje bez nasledstva svog oca, zbog usmenog testamenta/zaveštanja, koje je navodno pokojni glumac izrekao medicinskoj sestri i dvojici nepoznatih muškaraca.

Ovu vest je za Mondo kratko komentarisao advokat Saša Rajković, rekavši:

“To su jako retka zaveštavanja u praksi i izazivaju brojne probleme kad se pojave”, započeo je advokat dodajući da zakonski naslednici to zaveštanje često osporavaju.

Zakon o nasleđivanju ističe da zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.

Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju. Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.

Analizu slučaja je za Mondo izneo i Lazar Borozan, advokat.

“Zaveštanje je pravni posao kojim neko lice raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. U okviru zaveštanja može se i isključiti nužni naslednik iz nasleđa, što bi u ovom slučaj značilo da deca od ostavioca ne bi imala pravo na imovinu. Međutim, postoje određeni zakonski uslovi koji moraju da se ispune da bi isključenje bilo osnovano”, objašnjava advokat.

Uslovi isključenja su razlozi zbog kojih ostavilac neko lice isključuje iz nasleđa, a zakon ih je uokvirio: “Ako se ta lica grubo ili uvredljivo odnose prema zaostaviocu, ako su se odala neradu ili nepoštenom životu ili ako su učinila određeno krivično delo”, objašnjava Borozan.

“Nužnog naslednika ne možete da isključite uvek, već samo u pomenutim okolnostima. Postoje različite vrste testamenta – svojeručni, pisani, usmeni. Ovo je usmeni testament, atipičan primer testamenta gde neko lice u izuzetnim okolnostima, pred tri svedoka izražava svoju volju. To je jako redak slučaj testamenta, jedan u 50. Može se reći da su uslovi za sačinjavanje usmenog testamenta donekle ispunjeni, jer je zaveštalac bio na respiratoru i životna ugroženost je bila realna”, kaže Lazar Borozan i dodaje da postoje uslovi za usmeno zaveštanje.

“Ovde je jako bitno istaći i to da je takvo zaveštanje podložno zloupotrebi, posebno kada se neko isključuje iz nasleđa. Nema pravila ko može da bude svedok, jer su okolnosti izuzetne. Diskutabilno je dokazati to, da li je zaveštanje sastavljeno, pošto se bazira na reči svedoka. Ako je i sačinjeno, verovatno ne postoje razlozi da se usmenim zaveštanjem neka lica isključe iz nasleđa. Sve i da je to pisani testament, koji nesporno postoji i u kom neko isključuje nekoga, sud mora da proveri da li ima uslova za isključenje ili ih nema. Lice koje dobija nešto iz usmenog testamenta bi dokazivalo da postoji razlog da se neko drugi isključi – da li su postojali uslovi za isključenje”, navodi advokat.

“U praksi nije lako dokazati postojanje usmenog testamenta, iako teoretski uslovi jesu bili ispunjeni. Međutim dokazati isključenje je jos teże, s obzirom na to da treba da se dokaže ponašanje zakonskih naslednika prema ostaviocu na osnovu navedenih stavki. Pozivale bi se stranke, saslušavale ćerke, srodnici i prijatelji koji bi mogle da posvedoče kako su se isključene sestre ponašale prema ocu.

Iako ne postoji zakonska definicija – “šta je grubo ponašanje prema ocu”, ima nekih smernica. “Potrebno je da intenzitet drskosti bude jak, ili da je u pitanju višegodišnji prekid komunikacije oca i ćerki, tokom kog je on pokušavao da uspostavi komunikaciju sa njima. To se dokazuje u parničnom postupuku – podvlači advokat.

“Ovde bi se eventualno postavilo i pitanje – “da li je pokojni Milan Gutović bio zaveštajno sposoban u trenutku kada je dao usmeni testament?”. Da li je bio svestan svojih radnji i da li je bio sposoban za rasuđivanje, jer ako testament sačini lice koje je nesposobno za rasuđivanje testament je rušljiv. Tu presudnu reč daje neuropsihijatar, jer ako je neko na odeljenju intenzivne negde, na kiseoničkoj potpori, posle koje je ubrzo preminuo logično je da je ozbiljno bolestan. Te treba ispitati i kako je to uticalo na njegovo rasuđivanje – navodi sagovornik, pozivajući se na fotografiju ćerke Gutovića, na kojoj ona drži kopiju slike svog oca sa maskom za kiseonik, a koja je načinjena samo dva dana pre navodnog zaveštanja.

“Želim da istaknem da je 16. avgusta sa tatinog telefona poslata ova potresna fotografija na kojoj se jasno vidi da je on pod kiseoničkom maskom, kacigom, jer on bez nje nije mogao samostalno da diše. Prilažem tu fotografiju. Istoga dana 18. avgusta kada je navodno uzeto usmeno zaveštanje tata je prebačen i na respirator, da bi 25. avgusta i preminuo”, rekla je Milica Gutović.

Advokat navodi da je ćerka preminulog glumca tu fotografiju verovatno htela da pokaže, da bi nagovestila njegovu neuračunljivost i slabost čitavog organizma.

“Možda je njegova ćerka htela da pokaže da na osnovu fotografije on nije bio sposoban za tako nešto. Ako bi se utvrdilo da testament postoji, mogla bi se zasnovati teza da nije bio sposoban, a ako nije bio sposoban glumčeve ćerke mogu da tvrde da nije bilo osnova za isključenje”.

“Kada se neko lice pojavi sa testamentom (pisanim, svojeručnim, usmenim). Beležnik ima obavezu da proglasi taj testament, ali to ne znači da je punovažan. Svaka neregularnost se rešava u parnici u sudnici”.

Na pitanje da prognozira tok ovog slučaja i njegovo trajanje advokat iznosi svoje viđenje.

“Dve ćerke koje su dobile imovinu putem testamenta, bi bile saslušane, a sa njima bliski prijatelji i rodbina. Odluka suda se bazira na saslušanju stranaka. Sud bi potom zauzeo stav, sa nedvosmislenim dokazima. Spor takve vrste, gde se saslušavaju stranke, svedoci, sa eventualnim odlaganjima ročišta u najboljem slučaju može da traje tri godine”, zaključuje Lazar Borozan, advokat.

Izvor: mondo.rs