Mala penzija, solidno zdravlje, višak slobodnog vremena glavni su razlozi što sve više penzionera radi i u poznim godinama. Među zaposlenim penzionerima ima dosta i onih “mladih” koji su zbog beneficiranog radnog staža sa pedeset i kusur godina završili karijeru, pa su se više iz dosade nego zbog lošeg finansijskog stanja opredelili da i dalje idu na posao.
Posebnu kategoriju penzionera koji rade čine oni “nezamenljivi”, uglavnom visokoobrazovani, inženjeri svih struka, lekari specijalisti, stomatolozi, vrhunski kuvari i slično čije su usluge poslodavcima neophodne zbog velikog znanja i iskustva koje imaju.
Među aktivnim penzionerima ima dosta i penzionisanih vojnih i policijskih službenika koji se zbog znanja i mogućnosti nošenja oružja najčešće zapošljavaju kao obezbeđenje.
Ima i onih starijih sugrađana koji iako slabog zdravlja pokušavaju da dopune rupe u kućnom budžetu time što rade lakše poslove u marketima, prodaju sladoled, čuvaju decu, štrikaju odeću i heklaju miljea pa prodaju po pijacama i na tome ućare neki dinar.
Nadežda Satarić iz Udruženje građana “Snaga prijateljstva” – Amity ističe da veliki penzionera radi i nakon odlaska u penziju i to po različitim osnovama i ugovorima.
“Neki rade u istoj firmi iz koje su se penzionisali, jer nema mladih radnika. To je slučaj sa vozačima u Beogradu, u građevinskim firmama, kao i zdravstvenim ustanovama, mada većina penzionisanih zdravstvenih radnika ide da radi u privatnim klinikama. Oni imaju privremene ili povremene ugovore, autorske ugovore, dok vozači rade na neodređeno. Neki rade volonterski preko Crvenog krsta, pomažu drugima u kući. Kod nas dolaze u Udruženje i rangažovani su u radionicama sa dementnim osobama”, objašnjava Satarićeva.
Kako ona dodaje, penzioneri rade dodatno jer su im penzije male pa im svaki dinar dobro dođe da poprave materijalnu stituaciju u porodici.
“Kad odu u penziju bitno im se naruši materijalni položaj, jer je prosečna penzija manja od polovine prosečne plate. Drugi traže posao zato što vole svoju profesiju i ne žele da besposliče nego žele da budu u kontaktu sa ljudima iz svoje struke i sa novim saznanjima, idu na kongrese. Treći rade da bi popunili svoje slobodno vreme jer nemaju hobi, pa idu da rade da ne bi sedeli ispred televizora”, kaže Nadežda Satarić.
Koliko je tačno penzionera angažovano ne postoje tačni podaci, jer veliki broj njih radi bez ugovora o radu.
Pominje se cifra od oko 40.000 penzionera kojima se uplaćuju doprinosi, ali ima i dosta onih koji prodaju po pijacama, a oni se nigde ne vode. Ima starijih penzionerki koje rade na frižiderima za sladoled jer mladi neće da prihvate taj posao jer nije dobro plaćen, a starijima dobro dođe koliko god da zarade.
Penzioneri su zaposleni u trgovinama na pakovanju, proveravaju da li je istekao rok trajanja, lepe zujalice ili neke lakše fizičke poslove. Veoma je različita lepeza poslova koji im donose i materijalnu i psihološku dobrobit – ističe Satarićeva.
Da su dobro držeći penzioneri, penzionisani vojni i policijski službenici i te kako aktivni za Kurir potrvrđuje Saša Savković, vlasnik “Sigurnosne agencije Beograd”.
“Kod nas rade penzionisana vojna lica od običnih vojnika do pukovnika. Oni koji su u vojsci imali neke bolje pozicije rade kao kontrolori radnika, isto ako i pilicijski penzioneri. Ostali su angažovani na čuvanju objekata, škola, hotela. To su ljudi od 55 godina pa naviše. Njihovi motivi da rade su višak vremena i novac. Oni koji imaju manja primanja na taj način popunjavaju svoj budžet”, objašnjava ona.
Izvor: kurir.rs
