Milanka Negić, majka Sofije Negić koju je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” ubio K.K., juče je tokom potresnog svedočenja u parničnom postupku koji se vodi protiv ubice, njegovih roditelja i škole izjavila da je od toga dana samo “mrtav čovek koji hoda”, da više “ne diše spontano, ne ustaje iz kreveta spontano”, već da ulaže napor i tera sebe svakog dana da živi.
Prisećajući se ćerkinog odrastanja, od prvog dana kada je ugledala u krevecu u bolnici, do 2. maja kada je ispratila iz vikendice u Beograd, opisala je Sofiju kao “posebno dete, koje je volelo život, vršnjake i muziku”.
“Ona se vratila 2. maja iz vikendice jer je želela da pere kosu i sredi je za sutrasnje slikanje u školi. Zvala me je uveče i žalila se jer nije uspela da sredi kosu. Rekla je “ja ne mogu sutra na slikanje u školu sa ovakvom kosom”, ali sam se setila da imam staru peglu, posto sam znala da joj je stalo, i na kraju mi je slala slike, zadovoljna kako je frizura ispala”, pričala je kroz suze Milanka Negić.
Tog kobnog 3. maja, ustala je i od drugarice videla poruku u kojoj je pisalo da je u školi bila pucnjava.
“U mojoj glavi je pucnjava u školi bila potpuno nemoguća, odgovorila sam joj “svašta”. Moje dete je tada ležalo mrtvo, a ja sam napisala “svašta”. Poslala sam Sofiji poruke, pisala sam joj “maco, gde si”, zvala sam je, ali nije odgovarala”, ispričala je detalje agonije kroz koju je prolazila dok je pokušavala da sazna sta joj se dešava sa detetom.
Uspela je, da stupi u kontakt sa njenom drugaricom i tada je saznala da su bile u toaletu kada je pucnjava počela, da se devojčica sakrila u toaletu, a da je kada je izašla videla Sofiju i krv.
“Rekla mi je da je pogođena u ruku, da je videla krv. Rekla je “ne brinite, izvinite”. Sela sam u kola, čini mi se da ni čarape nisam obula, ne znam kako sam vozila, držala sam se za volan i vrištala “ne Sofija”. Verovala sam da je ranjena – prisetila se Milanka i plačući ispričala da je otišla u Urgentni centar, a da su joj policajci rekli da ode do škole, a da su ona i bivši suprug potom pozvani u PS Vračar gde su im saopštene najstrašnije vesti”.
“Molila sam da me puste da je vidim i zagrlim dok je još topla. Često zamišljam kako klečim pored nje i držim je za ruku dok odlazi”, dodala je neutešna majka.
Kako navodi, život više nikada neće biti isti, Sofijinom mlađem bratu pokušala je da objasni da je ona na nebu i da pazi na njih.
“Vreme prolazi, a vašeg deteta nema. Njena soba je i dalje onakva kakvu je ostavila toga jutra kada je otišla u školu. Svako jutro uđem, upalim svetlo, pustim muziku i uključim njen telefon, uveče ugasim svetlo, isključim muziku i telefon. Na groblje ne idem, groblje me užasava. Sofija je u mojim mislima sa mnom u njenoj sobi, a ne na tom mestu”, otkrila je najdublja osećanja majka Sofije Negić.
Ona je dodala da je vređa izlaganje advokatice dečaka ubice i njegovih roditelja, koja je juče zatražila da se postupak obustavi jer oni nemaju imovinu koja bi mogla da pokrije sudske troškove i tužbene zahteve porodica.
Istakla je i da je o roditeljima dečaka ubice dovoljno govori činjenica da je majka mejlove školi slala sa službenog naloga i potpisivala se kao “doktor docent”, ističući tako svoju “bitnost”.
Osvrnula se i na odnos pedagoga škole prema deci, navodeći da je glumila “detektiva” i da je nisu voleli. Opisala je situaciju u kojoj se Sofija našla sa pedagogom, koja joj je zamerila što je u januaru izvukla zelene pramenove u kosi.
“Sofija joj je rekla da je prenela mami i da će mama doći da razgovara, a ona joj je odgovorila “nisam ti rekla da ideš kod mame nego kod frizera, imaš nedelju dana da ih skineš”. Takve vam je probleme ta služba u skoli primećivala”, rekla je Milanka Negić, koja i u svojoj kosi ima izvučen zeleni pramen.
Nakon njenog svedočenja, suđenje je nastavljeno bez prisustva javnosti, jer svedoče braća i sestre nastradalih u Ribnikaru, koji su maloletni.
Izvor: kurir.rs
