Priča o Zlatokosi iz Lepčinca, Anđeli Tasković (12), i njenoj porodici ganula je celu Srbiju. U kući koja samo čeka da se sruši, na vrhu planine, ova prelepa devojčica skromno je sanjala svoje snove. A pored teških uslova u kojima živi, ni 16 kilometara pešačenja u oba pravca do škole, po svim vremenskim uslovima, Zlatokosu nisu sprečili da uči, školuje se i trudi se da kasnije sebi, a i svojoj porodici omogući bolje uslove za život.
U četiri hladna zida, Anđela je sa svojom sestrom Milicom slušala hitove Dragane Mirković koji su joj olakšavali težak život i boravak u nehumanim uslovima. Kada je ekipa Telegrafa posetila devojčicu koja je otopila srca svih u Srbiji, upitala ju je koja je to njena najveća želja. Pored toga da ima laptop Anđela je sanjala da upozna Draganu Mirković.
Ganuti skromnošću i dobrotom ove devojčice, redakcija Telegrafa želela je da pokaže Zlatokosi da su čuda moguća, te se potrudila da njen san postane java. U dogovru sa Tamarom Misirlić, koja je i pronašla ovu porodicu zabačenu u strminama planine Vučica, napravili su plan i ugovorili susret Anđele i Dragane, koja je čuvši za želju devojčice istog trenutka pristala da joj priredi iznenađenje.
Humanitarka Tamara je Anđelu dovela u Beograd i rekla joj da dolazi u redakciju kako bi uradili još jedan intervju sa njom. Dočekali su je i krenuli ka studiju, a Zlatokosa nije ni slutila da će se njena najveća želja ispuniti za samo par minuta.
“Ćao lepotice, ti si rekla da želiš mene, a ja sam u stvari želela tebe da upoznam”, rekla je Dragana i pošla u zagrljaj Anđeli koja je bila van sebe od sreće.
Suze radosnice, sreća i puno ljubavi u tim trenucima preplavile su studio Telegrafa, a Dragana je istakla i da se mnogo trudila, čim je čula za Anđelu, da je i pronađe, te ju je iznenadila jednim televizorom.
“Danas ćeš dobiti jedan televizor za svoju sobu, a kad budeš imala vremena idemo da odaberemo lepu sobicu za tebe”, kazala je Dragana.
Ipak, tu nije bio kraj iznenađenjima za ovu malu, a veliku devojčicu. Dragana je pozvala da bude gost na njenom koncertu, a kompanije “Tesla” i Komtrejd poklonile su porodici Tasković i Anđeli nešto što im je zaista bilo neophodno.
“Jedna od tvojih želja bila je da dobiješ laptop i sada ga imaš, a da tvoja mama više ne bi morala da pere na ruke poklanjamo vam i veš mašinu”.
Zlatokosa je imala priliku i da porazgovara sa svojom omiljenom pevačicom, koja je otkrila da je Anđela odmah podsetila na njenu ćerku kad je bila mala.
“Odmah sam to zaključila i rekla ovo dete je moje”, istakla je Dragana i poželela devojčici da poraste u dobrog čoveka i da uvek bude okružena ljudima koje voli. Anđela je pevačici otkrila i da joj je njena omiljena pesma “Milo moje”.
“Ta pesma je nostaligčna, ali za nas više to ne važi, mi ćemo neku veseliju da odaberemo za koncert i to će biti naša tajna”, rekla je Dragana.
Anđelu čekaju još mnoga iznenađenja, a nama je bila čast da učinimo makar jedno dete srećnim i zadovoljnim.
Podsetimo, daleko od civilizacije, na vrhu planine živi dvanaestogodišnja Zlatokosa iz Lepčinca sa iznemoglim roditeljima i sestrom. Kako bi došla do škole pešači osam kilometara duboko kroz šumu, plašeći se da ne iskoči neka divljač koja luta ovim krajem.
Da život male Anđele nimalo nije lak uverila se i ekipa Telegrafa. Kako kaže njena porodica, prve komšije su im divlje svinje.
“Put do škole izgleda grozno, kroz šumu prolazim. Strah me je da ne naleti neka životinja da me uplaši, ali šta je tu je”, ovim rečima svoju tešku životnu ispovest započinje Anđela.
“Omiljeni predmet u školi mi je srpski. Jednog dana bih volela da budem profesorka srpskog”, priča nam malena devojčica, skromno dodajući da mašta kako ima svoju sobu i u njoj radi domaći.
Ipak, zbog lošeg puta i nepristupačnog terena, naročito zimi, ova devojčica često izostane iz škole uz dozvolu direktora.
“Kada baš napada sneg ne idem, ali kad baš moram da idem, ja idem”, kaže sa tugom u očima devojčica.
Pored nehumanih uslova u kojima porodica živi, u kući čak nema ni kupatila, a Anđela je veoma skromno i lepo vaspitano dete. Anđelina majka, Sanja Tasković za Telegraf istakla je da im posebno teško pada što kroz njihovo selo ne postoji put, te da su veoma daleko od Vranja, šta bi da se neko od njih razboli ni sami ne znaju.
Izvor: telegraf.rs
