“Radio sam po ceo dan više poslova kako bih deci obezbedio sve, a žena me je preko noći ostavila i preudala se. Sada sam samohrani otac sedmoro dece, morao sam da napustim posao jer nema ko da ih čuva. Bivšoj ženi bih oprostio kad bi htela da se vrati, majka je ipak potrebna deci”, započinje bolnu ispovest drhtavim glasom za Kurir Peter Silvester (41).
Ovaj požrtvovani otac već tri meseca živi sam sa sedmoro dece u okolini Bačke Topole, a kako kaže, deci je najteže.
“Nažalost, tako je kako je, sam sam. Žena mi je jasno i glasno rekla da neće da se vrati, ja sam hteo sve da joj oprostim samo da se vrati, da gleda svoju decu, ali neće. Svi mi grešimo, nema čoveka koji ne greši. Znam da sam radio i dosta bio odsutan od kuće, njoj je to sigurno smetalo, ali to je kako bih deci pružio sve”, priča Peter.
Dodaje da je tužan povodom ovakve odluke njegove žene, iako su se pre 10 godina zakleli na večnu ljubav. Njegova bivša supruga ostavila je i najstarije dete, koje je inače njeno dete iz prvog braka.
“Priznao sam to dete i volim ga kao svoje, ne pravim razliku uopšte. Meni je drago što mene zove “tata”. Cilj mi je da im budem uzoran otac, znam da nisam savršen, ali se trudim i moram ih izvesti na pravi put. Mi smo hteli i planirali smo da budemo velika porodica, ali sad je jako teško. Za ova tri meseca ona je zvala samo nekoliko puta da čuje decu, i to zato što sam ja zamolio njenog brata da joj to prenese, jer deca pate”, kaže on i nastavlja:
“Deca nisu kriva, nek se ljuti na mene. Nije morala njih da napušta, to me boli, šta su oni krivi”, kaže Peter.
S obzirom na to da već tri meseca ne može da radi pošto mora da brine o svim mališanima, ovaj period je jako težak za samohranog oca. Kaže da u njihovom mestu ne postoji vrtić, već samo predškolska ustanova, što dodatno otežava situaciju.
“Najmlađi sin je još uvek beba, ima godinu dana i četiri meseca. Imam tri ćerke od tri, sedam i osam godina i sinove od pet, devet i 11 godina. Dobijam pomoć od centra za socijalni rad i dečji dodatak, ali to je vrlo malo, s obzirom na to koliko nas je. Sreća pa znam da kuvam, ustanem rano i ispečem hleb. Dobili smo nedavno pomoć od dobrih ljudi, nešto higijene, hrane, ali to neće biti dovoljno”, priča ovaj otac.
Do sada nije uspeo da nađe dadilju, jer retko ko je spreman da prihvati takvu obavezu, a dodatno otežava to što dok ne počne da radi, nema ni novca da plati nekog.
“Meni bi značilo kad bi neko prihvatio da ih čuva neko vreme besplatno, dok ja ne stanem na noge. Ali eto, čak sam i spreman da prihvatim i neku ženu koja bi došla i udala se za mene, a decu čuvala kao da su njena. Nadam se da će se neko javiti, jer ja moram da radim kako bismo imali novčana primanja”, kaže Peter i naglašava da nema nikakva dugovanja:
“Moram početi da radim kako bismo imali novca za hranu i račune”.
Peter nema pomoć čak ni od svoje porodice. Njegova majka je jedva pokretna i ne može da mu pomogne u čuvanju dece a otac mu je preminuo.
“Nas dvoje smo se razveli, sud joj je odredio i da plaća alimentaciju. Žena iz centra za socijalni rad mi je rekla da se nada da ću što pre da stanem na svoje noge. Inače, živimo na salašu zahvaljujući projektu vlade Mađarske za dodelu bespovratnih sredstava i kupovine nekretnine na selu”, priča Peter.
Ko ima želju da ovoj porodici pomogne, ili je u mogućnosti da čuva decu, Peteru se može javiti na kontakt telefon 0631302188.
Izvor: kurir.rs
