Nije baš tako česta situacija koja se može dogoditi svakoj medicinskoj sestri, da porodi ženu putem telefonske linije, ipak Biljani Pašalić (49), medicinskoj sestri Hitne pomoći u Pančevu, sa više od 30 godina radnog staža, se to desilo prvi put.
Iako iza sebe u karijeri ima desetak porođaja na specifičnim mestima – od porođaja u stanu preko onog poznatog na Pančevačkom mostu do porođaja na benzinskoj pumpi, desio se i ovakav porođaj koji nije nimalo za očekivanje.
Porođaji je, kako je rekla za Telegraf – hoće. Talična je rekla bi i nasmejala se ova zdravstvena radnica za ponos.
Noć koja se dogodila u subotu 10. septembra., u Hitnoj pomoći bila je kao na filmu. Biljana Pašalić je primila poziv kao prvi red hitnosti. Porođaj je bio u toku. Trudnica iz Starčeva je te večeri, pomoću Biljaninih instrukcija, rodila drugo dete, devojčicu. Kada je stigla na adresu, ekipa Hitne pomoći samo je mogla da čuje bebin plač, vidi istovremeni šok i radost ukućana, pomogne mami i novorođenčetu i transportuje ih u bolnicu.
– S obzirom na to da je to naseljeno mesto ekipa je krenula odmah po pozivu. Dispečer hitne pomoći je obavezan da uzima sve podatke i da, eventualno, pruži pomoć telefonskim putem porodici ako je malo udaljenije mesto, što je i bio ovde slučaj, dok Hitna pomoć stigne na mesto dešavanja. Rečeno mi je da se trudnica porađa i da je porođaj uveliko krenuo. To joj je bila druga trudnoća – rekla je Biljana.
– To su uvek dramatične situacije za porodicu a i za nas to nije baš tako laki, zato što ekipa ne može baš brzo da stigne do mesta. Naša obaveza u tim trenucima jeste da da osnovne podatke i da pomogne porodici šta je najbolje uraditi, kako da se ponaša do dolaska ekipe. Zaista nismo očekivali da će to biti porođaj, a ponajmanje da će se do dolaska naše ekipe završiti, ali je sve išlo u tom pravcu.
Trudnic je pre toga bila kod ginekologa, koji je rekao da beba neće još “napolje”. Međutim, vodenjak joj je pukao zbog čega su i pozvali Hitnu pomoć.
– U jednom trenutku sam sa druge strane linije čula: “Evo je glava”! Porodica je bila uznemirena, što je normalno, tako bi svako od nas reagovao. Davala sam instrukcije porodici, i moram da kažem da je te večeri komunikacija na relaciji Hitna pomoć-pacijent bila zaista odlična, što je jako bitno. Bili su vrlo raspoloženi da na moje instrukcije odrađuju posao, što je bilo jako bitno da bi se porođaj završio kako treba i da bude sve u redu. Obično se pacijenti ljute kada im mi postavljamo određena pitanja, jer misle da su suvišna. Rekla bih da nijedno pitanje sa ove strane nije suvišno baš zbog toga što dajemo instrukcije šta treba da se radi. Na moje instrukcije oni su odgovorili savršeno, odradili su sve što je trebalo i rođena je jedna zdrava devojčica, i majka je bila potpuno u redu – priča naša sagovornica.
Neophodna je smirenost i sa jedne i sa druge strane da bi se sve završilo kako treba. Ona kao dispečer, medicinska sestra i babica na daljinu, mora u tim trenucima da bude i psiholog.
– Vi ne znate ko je sa druge strane žice. Kada je situacija dramatična, svi su jako uznemireni. Dispečer tada mora da zahteva da porodica bude smirena, a i on sam mora da bude smiren, kako bi instrukcije bile lagane, a da opet svi čuju i poštuju “naredbe” koje treba da budu kratke i jasne. “Hajde sada sačekajte. Moram da komuniciram sa najsmirenijim u porodici. Tišina da možemo lepo da iskomuniciramo.” U ovoj situaciji se pojavila rođena sestra porodilje kao najsmirenija i ona je na kraju izvršila taj porođaj, pomoću mojih instrukcija. Bila je praktično babica – kaže Biljana.
Na pitanje kako je ona uspela da ostane smirena, kaže:
– To je za nas uobičajen posao, ali uvek postoji osećaj straha od nekih nepredvidivih situacija. Niste tamo pa da možete da reagujete. Svo znanje koje imate morate da prenesete neome tamo, u par minuta. Mnogo je bitna reakcija porodice, da adekvatno reaguje, da bi Hitna pomoć mogla da nastavi taj rad. U ovom slučaju je zaista bilo dobre komunikacije.
Kada je porođaj već bio završen na adresu je stigla i ekipa Hitne pomoći, koju su činili doktor Miroslav Tepšić, medicinski tehničar Magda Marinković i vozač Svetozar Grujovski.
-Tad nastupa olakšanje za i za dispečera, to jest mene, a i za porodicu jer posle porođaja i dolaska bebe na svet predstoji niz medicinsko tehničkih radnji koje treba da se urade da se beba nadalje zbrine i transportuje do bolnice. To je preuzela moja ekipa, i jako je bitno da ekipa koja ide na teren bude jaka jaka, uigrana, svako ima svoje mesto a svako to mesto je jako bitno, počev od vozača koji vozi na adresu da bi se stiglo pravovremeno i bezbedno – priča Biljana.
Doktor Tepšić kaže za Telegraf da su sve vreme na putu do Starčeva razmišljali šta će videti na adresi na koju su krenuli.
– Pitali smo se da li porođaj završen, da li je u sredini. Na svu sreću porođaj je bio gotov. Beba je ležala na majčinom stomaku, vezana pupčanom vrpcom, tako da je naš glavni zadatak bio da klemujemo tu pupčanu vrpcu i da pratimo stanje bebe i porodilje. Nakon toga smo ih prebacili u bolnicu. Tu se vodilo računa da se porodilja sa te pozicije na krevetu prebaci bezbedno do saniteta, i pratili smo vitalne parametre i bebe i porodilje – kaže doktor Miroslav Tepšić.
Medicinski tehničar Magda Marinković rekla je da su ukućani bili presrećni, a doktor dodaje i da su bili istovremeno i šokirani.
– Porođaji su jedno predivno iskustvo i za tu majku, i za nas. Lepo je kada se dešavaju tako lepe stvari u našem poslu – kaže Magda i otkriva šta joj je prvo rekla porodilja:
– Prvo je rekla da je umorna.
Vozač Svetozar Grujovski ne krije da uvek postoji pritisak da se na adresu stigne što bržr i bezbedno.
– Zavisi šta je u pitanju, ali pogotovo kada vozimo bebe postoji taj adrenalin da se transport što brže obavi i što bezbednije, naravno.
Biljana je, inače, pre par godina zaustavila saobraćaj sa ekipom na Pančevačkom mostu da bi porodila jednu trudnicu. I nije to jedini porođaj na specifičnom mestu kojem je “kumovala”, ali je sada prvi put porodila ženu preko telefona.
– U Hitnoj pomoći se uvek dešavaju neke neplanirane situacije. Tu ne možete nikada da insplanirate. Reagujete u skladu sa datom situacijom. Imali smo različitih porođaja ali je ovo prvi put da dajem isntrukcije preko telefona. Ranije sam davala instrukcije ali nije došlo do porođaja. Neke stvari su nepredvidive i onda se desi to što se desilo. Bitno je da je sve bilo dobro i da se dobro završilo. Svako iskustvo je ostavljalo određeni kapacitet znanja i daje vam mogućnost da se lakše organizujete. Nijedan teren naš nije isti ali iz svakog terena izvučete neku pouku i način kako da se ponašate na sledećem – priča Biljana i kaže još:
– Porođaji me hoće, moram da priznam. Unazad nekih 10 godina, 10 porođaja je bilo na vrlo nespecifičnim mestima. Jedan na mostu, drugi na benzinskoj pumpi, jedan u gradu u stanu… Sa zadovoljstvom kažem da su to sve lepi događaji, porođaji su tekli prirodno, što je najbitnija stvar. Lagano je išlo i sve dobro završavalo, a i majke su dobro prošle na porođaju.
Trudnica joj rekla: “Imala sam utisak da ste mi iznad glave”
Biljana se nakon svega čula sa majkom koju je porodila preko telefona.
– Došla je tetka u našu smenu da se zahvali Hitnoj pomoći, a čula sam se se i sa majkom koja je jako zahvalna. U jednom momentu je rekla: “Imala sam utisak da se nalazite iznad moje glave”. Zaista, sve je teklo onako kako sam ja njima govorila. Dakle, jako je bitno da se slušamo i mi njih i oni nas.
Načelniku Službe za hitnu medicinsku pomoć u Pančevu dr Zoranu Manasijeviću preostaje samo da se ponosi svojim timom.
– Ja sam prezadovoljan sa ekipom ljudi koja radi u Službi medicinske pomoći u Pančevu. Dosta smo podmlađeni u sastavu. Ovo je još i starija ekipa ljudi, i iskusnija, što je dobro. Treba pomešati iskustvo i mladost. Ova situacija je specifična jer je to jedna od retkih lepih stvari koja se dešava u našoj službi. Rođenje novog života je nešto jedinstveno, jer je to nešto što se ne dešava često, mi se uglavnom bavimo ružnijim stvarima. Takav nam je posao. Pošto sam i ja kroz posao radio porođaje, znam kako to izgleda – kao da si ti dobio to dete, takav je osećaj. I, verujem da su se i oni tako osećali, pa i danas, jer to ostaje da tinja u glavi. Ja sam im zahvalan što su to tako uradili – kao u seriji, kao u filmu odrađeno sve kako treba – kaže dr Manasijević.
A, na pitanje znaju li građani kada uopšte treba da pozovu Hitnu pomoć, kaže:
– Dobar deo posla koji mi radimo je u stvari opšta medicina, međutim, ovo je Hitna pomoć. Mi smo terenska služba a to vrlo često ne mogu da shvate pacijenti – da mi moramo da budemo na terenu. Vrlo često se dešava da noću ovde bude samo dispečer a dođu i pacijenti, pa dolazi do nervoze a mi noću imamo samo 3 urgentne ekipe.
Ova zaista prelepa priča o načinu dolaska na svet jedne devojčice, ima još veći značaj.
Izvor: kurir.rs
