Tokom prošle dve godine naručivanje hrane online i dostava na adresu doživela je pravu ekspanziju. Mnogi su se navikli na sve dobrobiti koje ova usluga nosi sa sobom, pa im je ovakva vrsta kupovine postala uobičajena.
Ipak, i u ovoj priči postoje dve strane medalje. S obzirom na to da tržište raste brže nego što kompanije za onlajn naručivanje to mogu da isprate, primedbe na vreme i cenu dostave sve su češće.
Nije retkost da korisnik ove usluge, čekajući na hranu i po dva sata, zaboravi šta je uopšte naručio da jede. Primedbe takođe stižu i na račun pakovanja i transporta hrane.
Često se dešava da je hrana u startu skuplja nego u ugostiteljskom objektu, a na sve to dodatno se plaća i dostava.
Cene na aplikacijama za dostavu hrane često su znatno veće od cena u restoranima, a od te usluge obično zarađuju tri strane – kompanija za dostavu, restoran i sam dostavljač. Takođe, jako burne reakcije je izazvala i taksa od 75 dinara za isporuku po kiši i snegu.
Talas poskupljenja nije zaobišao ni uslugu dostave, pa uz skok cena hrane iz restorana i “fast fuda”, čini se da onlajn naručivanje mogu da priušte samo oni sa dubljim džepom.
Ponuda je šarenolika ali retko šta može da se nađe za pristojnu sumu. Kada se na to dodaju i toškovi dostave obrok može papreno da košta. Budući da svaka roba ima svog kupca, pa tako i burger koji se na aplikaciji može naći po ceni i od 1.890 dinara.
Izvor: espreso.co.rs
