Andrej Pavlović (26) i Nataša Ilić (26) iz Železnika drugovi su još iz klupe, a danas su par koji zajedno leči ljude, i to na brodu.
Andrej je završio Srednju medicinsku škola Beograd – Ginekološko akušerska sestra i Visoku školu zdravstvenih studija u Beogradu, a iste te škole završila je i Nataša.
Danas žive na vodi, jer najviše vremena provode na brodu i veoma su posvećeni svojim pacijentima. Andrej je radio i u školi koju je završio, a stekao je i staž u Narodnom Frontu i domovima zdravlja.
– Upoznali smo se u srednjoj školi. Pohađali smo isti razred i od treće godine smo zajedno. Bili smo najbolji drugari i praktično nerazdvojni, zajedno smo skoro osam godina – kaže ovaj par koji ne krije da pamte svaki datum.
Kada su završili škole, i rad u mnogim ustanova, rešili su da se nastave život “preko bare”.
– Naša prva ideja je bila da idemo u Nemačku, u obećanu zemlju za zdravstvene radnike. U međuvremenu, Natašina mama nam je dala ideju da bismo možda mogli da se oprobamo u radu na brodu, što nam je zvučalo zanimljivo jer u tom slučaju ne bismo morali u potpunosti da napustimo Srbiju. I, eto, tako polako smo krenuli ka tom cilju, dok nismo naleteli na jednu agenciju iz Splita, koja je jako profesionalna i pomogli su nam da ostvarimo svoj san – kažu oni za Telegraf.
Sve je išlo brže nego što su očekivali, prijava, malo čekanja, i već su se našli na brodu. Nisu očekivali da će takav scenario ispasti bolji čak i od dugo sanjane Nemačke.
– Agencija nas je povezala sa kompanijom sa kojom smo imali intervju. Nakon toga čekali smo dva meseca rezultate intervjua. U junu prošle godine, stigao nam je mejl da smo primljeni i agencija nam je u Splitu zakazala sve potrebne obuke za ukrcaj, koji je bio planiran za 3. avgust. Eto tako je krenula naša životna avantura – rekli su.
Nije im teško pao put u nepoznato, jer su bili zajedno. Prvi utisak je na njih ostavio veliki trag.
– Osećanja su nam bila pomešana još od samog pristizanja na aerodrom, jer smo bili svesni da pravimo veliki korak i da nas čeka jedno veliko iskustvo. Čak smo jedno drugom u više navrata tokom samog puta rekli “mi ovo radimo i ovo se dešava stvarno”. Kada smo došli ispred broda u Nemačkoj i kada smo videli brod izbliza nismo bili sigurni da li je realnost ili sanjamo. Upoznali smo se timom u bolnici, dobili smo slobodan ostatak dana da se aklimatizujemo i odmorimo od puta i malo upoznamo brod. Sledećeg dana počeli smo sa radom. Tim u bolnici nas je primio zaista fantastično, i uživali smo u poslu naredna četiri meseca.
– U kompaniji u kojoj radimo, nije bilo prostora za strah jer su nam od samog početka ulivali sigurnost i mogućnost da se u bilo koje dana i noći obratimo ako nas nešto muči.
Ni nemirno more ih nije plašilo, a to se dešavalo sa vremena na vreme i generalno dosta ljudi, kažu, ima fobiju od toga.
– Najpozitivnija od svega su svakako ljudi koje smo upoznali raznih nacija, preko Filipinaca, Indijaca, Nemaca, a naravno i naših Balkanaca sa kojima smo se mnogo dobro družili i držali se zajedno. A što se tiče najnegativnije stvari, samo nam je falila domaća kuhinja – kažu oni.
Trenutno se nalaze u Srbiji, ali planiraju da se opet vrate nazad na brod.
– Uskoro se ponovo vraćamo na brod i planiramo da to radno mesto zadržimo sve dok nam tako odgovara. Plan nam je svakako da se vratimo u našu rodnu Srbiju i pokrenemo privatni biznis i osnujemo i porodicu ovde.
– S obzirom da smo radili na prijemu u bolnici, imali smo priliku da upoznamo sve zaposlene. Jako je važno da od samog početka imate svoj stav. Svi su nas generalno uvažavali a kasnije i dosta članova posade nas je baš zavolelo iz razloga što smo uvek bili blagonakloni prema njima, i pomagali smo im čak i kada nije bilo radno vreme s obzirom da smo imali ključ od bolnice, a i mogli smo uvek da pozovemo doktore sa kojima smo bili u sjajnim odnosima. Mi kao zdravstveni radnici dobijamo čin oficira i imamo malo bolju poziciju i dosta benefita u smislu korišćenja usluga broda, kao što su teretana, restorani, saune, posebne perionice za veš isl.
Svoje slobodno vreme oni koriste tako što edukuju mlade ljude preko društvenih mreža, odgovaraju im na pitanja i daju stručne savete.
– S obzirom da sam radio u školi, hteo sam da na platformu koju mladi najčešće koriste i koja po mom mišljenju “truje” omladinu, postavim neki sadržaj kako bi mogli da se edukuju o se**ualnom obrazovanju i tome slično, Nataša mi je velika podrška jer često i ona sa mnom snima i pomaže mi u planiranju kanala.
Na pitanje kako izgleda jedan slobodan dan na brodu, odgovor nas je zatekao, jer slobodnih dana na brodu – nema.
– Slobodnih dana na brodu nema, ali svo slobodno vreme nakon radnog vremena može kvalitetno da se iskoristi. S obzirom na to da Nataša i ja imamo isto radno mesto, mogli smo i lakše da se kombinujemo i da zajedno izlazimo, svaki dan se nalazite u nekom drugom gradu i nekoj novoj destinaciji. U samom brodu imate bar za zaposlene gde se često sastajemo sa našim prijateljima. Hteli bismo još da kažemo da je u našoj kompaniji skoro svaki bend iz Srbije, poslednji koji smo upoznali je bend DaFunk koji je fenomenalan i sa njima smo ostali i dan danas nerazdvojni.
– Naša topla preporuka je za svaku mladu osobu koja želi da se oproba u ovom poslu da proba da odradi jedan ugovor i da vidi kakvo će iskustvo biti, ništa se ne gubi, a dobija se mnogo – poručuju oni na kraju.
Izvor: telegraf.rs
