Preletiš 18.000 kilometara i radiš 16 sati dnevno, do iznemoglosti. Ko je za to spreman, za mesec dana može da zaradi više od 7.000 dolara, što potvrđuje iskustvo dvojice mladih ljudi iz Ruskog Krstura, Vladimira Vinaja i Mihajla Paša.
“Samo prvih dana nije bilo ribe, a kasnije sam 27 dana radio neprekidno po 16 sati, a jednom i 17 sati i pet minuta. Posle toga sam rekao šefu da više ne mogu. Norma na traci je 40 riba u minuti, što znači da na svaku sekundu i po stiže losos na kojem treba obaviti određenu operaciju. Ne znam kako bih to postizao da mi ti poslovi nisu bili poznati kao pecarošu”, kaže Vladimir.
Nakon četiri sata daje se pauza od 15 minuta, a posle 8 sati je polučasovni prekid za ručak.
“Za tih 15 minuta potrebno je skinuti tri para rukavica i uniformu, nešto pojesti i popiti, otići do toaleta, popušiti cigaretu i vratiti se za mašinu. Za ručak nema vremena da se supa jede iz tanjira, nego se, bez rezanaca, pije iz šolje kao gusti sok. Hrana je, inače, dobra, a ja sam najviše uzimao slatko da bi imao više energije za rad”, priča Vladimir.
Kažu da je leto na Aljasci bez sunca, kišovito i vetrovito, sa hladnim jutrima, a dan traje 22 sata. Ostala dva su toliko “mračna” da nije potrebno da automobili pale svetla.
“Spavali smo u zatamnjenim prostorijama ali svega tri-četiri sata jer su nam vreme za san oduzimale priprememe za rad, putovanja na posao i s posla, tuširanje i slične potrebe. Morali smo malo da se opustimo uz kaficu i čujemo sa svojima kod kuće i pošaljemo im koju fotografiju”, kaže Mihajlo.
Vladimir priznaje da je hteo da odustane, a zadržao ga je samo strah od povratka u Srbiju bez društva sa kojim je došao. Posao na Aljasci je, saglasna su obojica mladića, teže podneti psihički nego fizički.
“Poslodavac i agencije preko kojih smo otišli isplatili su nam zaradu do poslednjeg centa. Platili su nam i put, hranu i smeštaj. Po povratku kući nadoknadili su nam porez odbijan od plate”, kažu ovi momci.
Uslovi za rad na Aljasci su da su kandidati zaposleni u svojim zemljama i da su u braku. To se smatra garancijama da radnici, koji dobiju takozvani socijalni broj neće ostati u SAD, nego će se vratiti kući. Ipak, neki naši ljudi su se, koristeći taj broj, posle Aljaske ipak zadržali i zaposlili u drugim delovima Amerike.
Izvor: novosti.rs
