Nakon što je grejna sezona pomerena tek za 1. novembar, građani Srbije počeli su u većem broju, da kupuju grejalice, radijatore kako bi zagrejali prostor u kome žive.
Iako je velika potražnja za sva grejna tela, u prodavnicama su cene veće nego prošle godine i to za najmanje 10 odsto. Najjeftinije grejalice koštaju oko 1.700 dinara, dok bi za inverter klime trebalo da izdvojite najmanje 300, a najčešće 500 evra. Trgovci u prodavnicama kažu da je od septembra povećana potražnja, naročito otkako otkako je počelo da se priča o pomeranju grejanja.
“Od juče imamo stotine poziva i narudžbina peći, grejalica, radijatora, naročito u Beogradu jer su građani uglavnom povezani na centralno grejanje, pa gledaju kako da prebrode dane do početka rada toplana”, rekao je jedan operater u lancu tehnike.
“Najveća je potražnja za uljanim radijatorima, jer kupci veruju da su najbolji odnos cene i kvaliteta. Koštaju od 5.500 do 19.000 dinara. Obične grejalice koje izduvavaju topao vazduh su od 1.700, pa idu do 15.000 dinara. Međutim, kao što je i sva ostala tehnika poskupela i ovi proizvodi namenjeni zagrevanju su skuplji u odnosu na prošlu godinu.”
Elektrotehničari najviše hvale inverter klime, po efikasnosti ali i potrošnji. Jesu od početka veća investicija, ali je isplativija na duže staze.
“Ako je u zimskim mesecima inverter klima non stop uključena, stan od 65 kvadrata se može grejati za 6.000 do 7.000 mesečno. U toku dana, ako ukućani nisu u stanu podesi se na 17 stepeni, a uveče kada su svi kod kuće na 22 do 23 stepena i to je sada najisplativija varijanta. Ubedljivo najlošije su kvarcne peći, kaloriferi i uljani radojatori koji mnogo troše struju, a imaju malu moć grejanja”, rekao je elektrotehničar Milan Bojičić.
Na našem tržištu se najjeftinije inverter klime mogu naći od 35.000 dinara do 90.000 dinara. Takođe ima i mermerna grejna tela koja rade na principu TA peći, a cena im je od 120 do 140 evra.
“Posle klime, najisplativije su TA peći i ovi mermerni grejači, koji akumuliraju i emituju toplotu. Dešavaće se problemi ako svi u zgradi uključe razne grejalice na struju, te će sigurno dolaziti do ozbiljnih kvartova u trafostanicama, jer te zgrade nisu projektovane za grejanje na struju”, rekao je Bojičić.
Mnogi građani nisu samo uplašeni od hladnih radijatora, već i od toga koliko će narednih meseci biti stabilno snabdevanje strujom, te su rešili da se osiguraju agregatom. Ali agregatima mora da se rukuje veoma oprezno, jer rade na benzin i ne sme da se drži u zatvorenom prostoru.
“Najviše se prodaju oni od 3,5 kilovata koji su dovoljni za domaćinstva. Koštaju oko 70.000 dinara i na njih može da se poveže svetlo, frižider, manje grejalice, ali šporet ne može. Postoje i oni veći od 10 kilovata, koji koštaju od 300.000 do 400.000 dinara”.
Izvor: mondo.rs