Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra praznuju dan kada je glava Svetog Jovana Krstitelja pronađena, a potom opet zakopana u zemlju. Ovaj praznik nazivaju Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja. Budući da spada u najpoštovanije svece, Sveti Jovan proslavlja se više puta u toku godine. Kod Srba praznik Svetog Jovana obeležava se 20. januara, dan njegovog rođenja obeležava se 7. jula, a dan smrti 29. avgusta kao praznik Usekovanje.
Sveti Jovan Krstitelj poznat je kao veliki propovednik koji je najavio dolazak Isusa Hrista i koji je postradao za veru. Za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana nalazila se u mestu Komene, posle čega je preneta u Carigrad, gde je i položena u pridvornoj carskoj crkvi 850. godine.
Za ovaj praznik vezana su brojna verovanja u našem narodu. Srbi veruju da se na taj dan nebo otvara i da duše preminulih lako odlaze u raj. Postoji verovanje kao ono na Bogojavljenje, da se nebo u ponoć otvara i da treba poželeti tri želje i one će se sigurno ispuniti.
Veruje se da nikakve teže poslove ne treba raditi, naročito ništa što zahteva rad sa oštrim predmetima. U narodu se smatra da je pogodan dan za branje lekovitih biljka, naročito kantariona, metvice, lincure i konjskog čibura.
Izvor: espreso.co.rs