Poznata folk pevačica, Ana Bekuta odrasla je u Pribojskoj banji, gde se i školovala, pa i napravila prve korake u svetu muzike. U rodnom mestu joj sada živi samo majka, a njeni prijatelji iz detinjstva pamte je po mnogo čemu.
– Ono što me prvo podseti na Anu je to što smo, kada završimo školu, išle kod nje kući. Skupimo nešto para i odemo u grad, u jednoj poslastičarnici bio je džuboks i tu smo uvek slušale Demisa Rusosa. Odemo, popijemo limunadu, odslušamo par pesama i vratimo se – rekla je za jednu emisiju jedna njena tadašnja drugarica, pa dodala kako veruje da i pevačica nosi mnoga lepa sećanja iz ovog mesta.
– Nju za Pribojsku banju veže drugarstvo iz škole, pretpostavljam. Kada sam bila na njenom prvom koncertu, preplakala sam ga. Na video bimu bile su slike iz škole, a ja sam od radosti plakala – rekla je ona.
– Čuvale smo se, nikada jedna drugu nismo ostavile. Pođemo na igranke, na te predstave, menjamo se garderobom, ako njoj nešto lepše stoji što sam ja obukla, ona obuče i ja onda njeno… Njena mama nam je tada dosta šila – rekla je ova Bekutina najbolja drugarica, pa nastavila:
– To su omladinska sala gde smo mi počele. Bile smo možda šesti razred ili sedmi kada smo krenule da igramo. Onda je ona krenula da peva, a ja sam igrala u fokloru.
Ana Bekuta imala je od koga da nasledi veliki talenat. „Kakav joj je tata bio frulaš!” – rekao je Anin prijatelj.
– Mnogo sam voleo kada njen otac dođe kod nas u komšiluk. Svirao je frulu, a ovo je provincija, seljaci smo svi mi, onda dođe pokojni Brane i kaže: „Hoćeš da ti sviram “Hej Džo”, od Džimija Hendriksa?” I tek čuješ nekog čičicu koji vadi frulu, a uvek ju je imao sa sobom i, skroz je to „skinuto”, potpuni istoa muzika. Jasno je onda otkud ti geni i šta je to – rekao je on.
– Njen tata je bio zaista odličan frulaš koji je svirao sa nama u folkloru. I dan danas, ima nazad možda desetak godina, održavaju se dani za Svetog Iliju, kada je sabor kod manastira, dani frulaša, a ima i takmičenje, igra se folklor, pevaju se izvorne pesme. I njena mama je lepo pevala. Ona je sad starija žena – dodala je drugarica s početka razgovora.
– O Ani nikada nećete čuti ništa ružno da neko kaže. Kad smo bili mali, bilo je malo kuća. Sada se dosta izgradilo, ali svi smo tada bili kao jedna porodica – rekla je ona.
Još onda su se za Anom okretale glave svih momaka iz okoline.
– Radovali smo se kad ona obuče mini suknju i nagne se kroz prozor, a znala je to da radi, šta ćemo… – rekao je kroz smeh pevačicin drug iz srednje škole, pa dodao:
– Bili smo pubertetlije, doduše ja ne, jer sam bio dve godine mlađi od njih, a pošao sam ranije u školu. Mene još nije uhvatio pubertet, dok su moji drugovi, ludeli za njom – seća se on.
Ana je kao mlada svoju karijeru započela u restoranima. Kompozitor i prijatelj Steva Simeunović rekao je kako je pamti iz mlađih dana, i sa zadovoljstvom ju je posmatrao kako postaje zvezda.
– Kada sam je slušao u restoranu, znao sam da će ta žena biti velika zvezda, to se jednostavno oseti. Išao sam da je slušam uvek kad je pevala. Nisam je znao tada, kasnije smo se upoznali. To je bilo čudo od kafane, tu recimo Haris Džinović dođe u tri ujutru. Pa tu do nje je u jednoj kafani pevala Šemsa Suljaković… Dok smo spremali taj prvi album, devedesetih godina, bilo je teško vreme, a ja sam faktički živeo kod Ane. Prisustvovao sam rađanju nečega, gledao sam kako neko postaje zaista velika zvezda – rekao je on, pa zaključio :
– Sećam se, mada je teško to prepričati, Ana stoji pred ogledalom i vežba pesmu, izraz lica i snima se. Onda gleda gde greši, gde je šta, sa takvim profesionalizmom sam se sreo prvi put.
U Anu Bekutu su se mnogi zaljubljivali, međutim ona je svoju ljubavnu bajku pronašla kraj Milutina Mrkonjića. O njenom pokojnom partner, ovo nekadašnje pevačicino društvo takođe ima samo reči hvale.
– Milutin je bio mnogo dobar čovek, narodski… Tuga se oseti, ali to samo kad je sama ili kad je sa najbližima, što je i logično. Svakome je žao, ona je svoje najbolje godine provela sa njim, to će vam i ona reći – rekla je pevačicina prijateljica.
Izvor: 24sedam.rs
