Komentar jednog čoveka ispod pesme “Tu noć kad si se udavala” privukao je pažnju mnogih. O toj ljubavnoj priči i dan-danas se priča.
Komentar kreće ovako:
“Nekim ljudima jednostavno nije suđeno da budu zajedno. Upoznali smo se 1989. godine u Staroj Talci u Zagrebu. Započeli smo vezu, bili smo mladi, ludi i srećni. Trajalo je godinu dana i raskinuli smo zbog gluposti. Sreli smo se nakon nekoliko godina i opet smo bili zajedno. Shvatio sam koliko sam je voleo, međutim, došla je ta 1991. godina i loše vreme. Ja Srbin, a ona Hrvatica. Ostao sam bez posla u Zagrebu, a zatim i bez stana, pa sam se vratio u Slavoniju. Imao sam samo 22 godine, ubrzo sam otišao i u Nemačku. Svaki dan sam mislio samo na nju.”, priča Srbin.
Jednog dana njemu se javila njena drugarica i rekla mu je da je ona došla u isti grad gde je i on tada bio. Drugarica mu je dala i njen broj telefona.
“Odmah sam je potražio i niko nije bio srećniji od nas. Nacionalizam nas nije mogao rastaviti. Sedeli smo na jednoj terasi u kafiću i prišla nam je ciganka i rekla: “Vi se mnogo volite, ali nećete biti zajedno. Ne zbog vere, nego vam jednostavno nije suđeno”. Samo nekoliko dana kasnije ona se vratila u Zagreb. Prekinuli smo svaki kontakt.”.
On je stalno mislio na svoju najveću ljubav. Nadao se da će je opet sresti, ali se u međuvremenu oženio i dobio decu. Često je kasnije išao u Zagreb ne bi li je sreo.
“Napokon sam 2014. godine došao do njene adrese i broja telefona. Javio sam joj se i našli smo se u jednom kafiću. Ne znam da li sam bio srećan ili tužan zbog tog susreta. Ispostavilo se da su nam svadbe bile istog meseca, sinove smo dobili iste godine i meseca. I ona ima dvoje dece, kao i ja. Pričali smo nekoliko sati i razišli se. Javio sam joj se još nekoliko puta samo, nisam imao snage da joj nanosim bol. Oboje smo srećni sa svojim porodicama i ne želimo da rušimo ono što imamo. Međutim, volim je i danas kao pre 25 godina, ali kao što je ciganka rekla: Nije nam suđeno!”, pisao je ovaj čovek.
Izvor:prva.rs
