Svog prvog psa dobila je sa navršenih godinu dana svoga života, i od tada su psi sastavni deo njenog života. Milica Lazić iz Požege, koja ima tek 19 godina, brucoš je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, međutim njen hobi već odavno je dresiranje pasa.
Svoje umeće započela je kad je htela da svog malinou Kiru nauči osnovnim komandama i uspela u tome. Ovaj opasan i nepoverljiv pas, postao je pravi kućni ljubimac, uz njenu dresuru.
– Još od malih nogu psima sam prilazila bez straha i to je ljubav koja ne može da se opiše rečima. Uprkos predrasudama, zašto se ja mlada devojka bavim dresurom opasnih pasa, uspela sam sve da razuverim i svima dokažem da dresura nije moj posao već hobi koji mi pričinjava veliko zadovoljstvo. Pošela sam sa mojim belgijskim ovčarom. To su psi koji tek od druge godine kreću da se uče osnovnim komandama, jer su do tada još uvek nezreli – priča Milica.
O dresuri je slušala i učila na predavanjima, a od stranih dresera preko jutjuba, postala je pravi majstor u tome. Najbolji dokaz toga je upravo njen pas koji osvaja brojne nagrade na Međunarodnim izložbama. Ovog leta imala je pune ruke posla jer su ljubitelji pasa u Zlatiborskom okrugu čuli za Milicu. Njenu dresuru prošle su i druge rase pasa, ne samo ovčari.
– Vlasnici pasa uglavnom žele da njihove ljubimce naučim osnovnim komandama, i to da se odazivaju na ime, da ne napadaju ljude, da mogu da ih ostave ispred prodavnice, da ne napadaju druge pse i ptice. Međutim, bilo je i specijalnih zahteva, npr da pas da šapu, da se prevrne na komandu. Metoda koju ja koristim naziva se pozitivnom, jer radim po principu nagrade. Ukoliko pas uradi ono što se od njega traži,nakon toga dobija lopticu ili hranu u zavisnosti šta više preferira – kaže Milica.
Ova mlada devojka kaže da ne postoje loši psi, već samo loš pristup vlasnika prema njima, te samo od toga zavisi kakav će biti njihov kućni ljubimac kad stasa.
– Jako je važno da se radi sa njima, jer su svi psi mahom jako inteligentni i vole da uče. JBitno je da vlasnik vodi računa o svom kućnom ljubimcu od kako kroči u njihov dom, jer sa njima mora dosta da se radi kako bi na kraju bili ponosni vlasnici – rekla je ova buduća doktorka veterine.
Najveću podršku u njenom hobiju pruža joj porodica, bez koje savakako ne bi uspela da postane ovako uspešan dreser.
– Kada smo prepoznali tu njenu ljubav prema psima, nismo želeli da je sputavamo. Želimo da je podržimo da ostvari svoje snove. Pratimo ono što radi, podržavamo je. Nije nam bilo svejedno na početku kada je odabrala da bude dreser opasnih pasa, ali smo brzo shvatili da nemamo ni najmanji razlog za brigu jer to je ono u čemu se odlično snalazi i voli ono što radi, a to je najvažnije – rekao je Miličin tata Krsto.
Ova buduća doktorka veterine, ovih dana zauzela je klupu na predavanjima, jer je uveliko počela školska godina na fakultetu. Međutim, to je neće sprečiti da svaki svoj slobodan trenutak posveti svojim psima.
Izvor: blic.rs
