Marina je u 40 godina otišla u Nemačku trbuhom za kruhom kako bi zaradila novac za ćerkin fakultet i bolji život. Vratila se nakon godinu dana i ispričala svoje utiske o radu u Nemačkoj, troškovima, ljudima.
” Ja sam se zaputila u Nemačku da obezbedim ćerki potreban novac za školovanje. Provela sam tamo godinu dana kod poznanice koja je iz mog rodnog mesta.”, započinje svoju priču Marina.
“Radila sam kao pomoćni radnik u kuhinji. Radilo se od jutra do mraka sa veoma malim pauzama. I tako je svugde. Stan srećom nisam morala da plaćam, a da jesam skoro čitava plata bi mi odlazila na troškove stana što je sasvim apsurdno. Živela sam dobro i u domovini samo mi je trebalo više novca.”, kaže ona.
Ona ističe da su ljudi tamo kao isprogramirani. Sve moraju da planiraju mnogo unapred. Jedva uštede da dođu u domovinu, a kada se vrate glume elitu.
“Novac se štedi da bi se vratili u rodni kraj 2-3 puta godišnje, letovanje moraju da planiraju godinu dana unapred i sve im je isprogramirano, nema prostora za spontane stvari i događaje. Tamo se bakšiš ne ostavlja, gleda se u poslednji cent, i ako im ne vratiš do poslednjeg centa onda se bune.”, prenosi ona.
“Kada idu u supermarket, ne daj Bože da im ostane onih 50 centi u kolicima, trči, krši, lomi, vraćaj se po 50 centi, kako to da ti ostane, a kod kuće ćemo da glumimo elitu. E pa dragu moji, ja sam ovde poživela bolje i kvalitetnije nego pola naroda u Nemačkoj.”, završava svoju iskrenu ispovest Marina.
Izvor: Kurir.rs
