Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznat kao Sveta Petka. Svetiteljka uživa veliko poštovanje, ne samo u našem narodu, već i kod drugih pravoslavnih naroda, pa i pripadnika drugih vera. Njoj su posvećeni i brojni srpski hramovi. Mnogi je proslavljaju kao krsnu slavu.
Sveta Petka je kod Srba poštovana i slavna svetiteljka koja se smatra zaštitnicom žena, kao i čuvarkom siromašnih i bolesnih. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu, posebno na današnji dan.
Smatra se da je Sveta Petka ženski praznik, pa se ovoj svetici obraćaju žene svih vera i nacija.
Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Uobičajeno je da se na Svetu Petku, 27. oktobra, ode u crkvu Ružica na Kalemegdanu gde se pokraj kapele Svete Petke uzima čudotvorna voda za koju se veruje da leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa vidom.
Sveta Petka je rođena u gradu Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji krajem 10. veka, poticala je iz imućne i pobožne porodice, a prema nekim izvorima poreklom je Srpkinja. Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, a posle toga je provela godine u pustinji u postu, molitvi i usamljeničkom životu. prema predanju, u snu joj se javio anđeo i uputio je u otadžbinu da širi veru Hristovu.
Izvor: republika.rs
