Iako je već u četvrtoj deceniji života i iako se očekuje da će se svakog trenutka iseliti iz roditeljskog doma i započeti samostalan život u odvojenom stanu, Mili P. (33) iz Novog Beograda ovo i ne pada na pamet.
Razlog je jednostavan i očigledan – skoro cela plata ostane joj na računu jer u zajedničkom stanu sa roditeljima, bakom i dekom i dve godine starijim bratom, pa ne plaća apsolutno ništa. Ponekad plati račun za svoj mobilni telefon i napuni rezervoar na svojoj ‘tojoti jarisu’ jednom mesečno. Kaže, dosta od nje.
Mila, brat Milan, mama, tata, baka i deka žive u stanu od 80 kvadrata. Svako od njih ima novčana primanja, osim majke koja je čitav život domaćica. Pritom, Milin deka je švajcarski penzioner i mesečno dobija oko 120.000 dinara.
“Deka ima dobru penziju, on je duša od čoveka, neće dinar jedan da mi uzme za troškove. Pritom, tata je tek pred Novu godinu otišao u penziju i dobija oko 35.000 dinara, a baki svakog meseca leže oko 30.000 dinara. Milan sa završenom srednjom školom zarađuje 60.000 dinara, dok je moja plata sa fakultetskom diplomom 80.000 dinara. Kad sve saberemo i oduzmemo, i meni i Mići i te kako odgovara da živimo svi zajedno s obzirom da ne plaćamo skoro ništa”, priznaje Mila.
Ipak, pošto je u stalnom radnom odnosu skoro deset godina, Mila na neki način doprinese životu u zajednici.
“Plaćam račun za telefon 2.000 dinara i natočim gorivo dva puta mesečno po 2.000 dinara što znači da mi ostane više od 70.000 dinara. Naravno, kada me pozovu ukućani da treba nešto da kupim u povratku sa posla, obavezno poslušam. To je par hiljada dinara. Na računu mi ostane više od pola plate. Pa ko onda ne bi živeo sa roditeljima?“, pita ova Beograđanka.
Slična situacija je i sa njenim bratom kojem, takođe, skoro pa cela plata ostane netaknuta.
„Milan ponekad plati svoj račun za telefon od 3.000. Kako kad, deki bude žao, kao ga zeza i govori mu ‘Mićo, daj pare’, ali se šali. Deka ne bi uzeo pare od nas nikada. S druge strane, tata se ponekad ljuti što ne učestvujemo u svim troškovima. Međutim, nije da baš ne pomažemo nikako, tu smo uvek kada treba da ih odvedemo lekaru, pa na pijacu… Da ne živimo zajedno, ko bi ih vozio iznenada negde kada treba?“
U ovoj velikoj zajednici u kojoj žive čak tri generacije, Mila je uspela da uštedi priličnu svotu novca. Kaže da je više zarađivala na prethodnom poslu, kada joj je, kako priča, ostajalo celih 1.000 evra na računu.
„Završila sam Fakultet političkih nauka, čak i master studije, tako da sam fino zarađivala od samog početka, a posebno vremenom kako sam napredovala u poslu. Prethodno radno mesto je bilo odlično jer sam imala dobru platu, ručak na poslu, tako da nekada za ceo dan ne potrošim ni dinara“.
Što se tiče ostalih troškova, kaže da najviše novca ode na hranu, odnosno na kupovinu namirnica, čak 60.000 dinara mesečno.
“Pošto nas ima dosta u kući i potrebno nam je sve i svašta, petkom vodim majku u nabavku u neki od supermarketa, pa nakupujemo za celu nedelju. Svaki put potroši oko 15.000 dinara. To plaćaju moji, kako ko stigne. Nekad tata da karticu, nekad deka ili baka keš. Bogu hvala, svi dobro jedemo, tako da kod hrane ne štedimo. Svaki dan jedemo meso, povrće je obavezno, a domaći kolač se podrazumeva. Moram da priznam da, kad bih živela sama, nikada ne bih spremala hranu jer mrzim da kuvam, a i ne znam, tako da bih sigurno jela po restoranima ili ‘fast fudovima’, pa mogu da zamislim koliko bi mi para odlazilo na hranu. Zapravo, bolje i da ne zamišljam. Žao mi je svih onih koji nemaju taj luksuz da žive sa roditeljima. Ja sam stava da ne mrdam iz mog toplog doma dokle god se ne udam, a i tada ću, sigurno, dolaziti makar na ručak kod mojih”, kaže sagovornica.
Izvor: nova.rs
