Blagovesti su jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika. Prema crkvenim učenjima, arhangel Gavrilo je tada objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu, te otuda i naziv ovog praznika: “blaga vest”. U našem narodu sačuvani su brojni običaji i verovanja koja se vezuju za ovaj dan.
U mnogim krajevima Srbije i dalje se zadržao običaj da se na ovaj praznik ustaje što ranije. Dan bi trebalo započeti pesmom devojaka, a da se završi veseljem celog mesta. Ovaj običaj se, simbolično, zove ranilo.
Takođe, ljudi veruju da zima traje do Blagovesti. Od ovog dana, po verovanju, i priroda se budi, pa Blagovesti treba posvetiti Bogu i proslavljanju života. Običaj je da se na ovaj dan ne radi ništa, a stariji kažu da je ovo toliko veliki praznik da na njega “ni ptice u šumi ne savijaju gnezda”.
Zbog verovanja da se na Blagovesti i gmizavci bude iz zimskog sna, stari kažu da na taj dan nikako ne treba spominjati zmije. U nekim krajevima Srbije se i danas na ovaj praznik mogu videti deca kako trče oko kuće vičući: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”
Za žene koje žele ostvariti potomstvo važi običaj da se na Blagovesti treba umiti u potoku ili reci, a da obavezno treba izbegavati češljanje i kupovinu nove obuće. Blagovesti naročito slave žene – one koje žele porod. Na današnji dan one odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Izvor: magazin.novosti.rs
