Sveti Porfirije, episkop Gaski rodio se u Solunu od bogatih roditelja. ON je svoju mladost do dvadesetpete godine proveo u rodnom gradu, a zatim napušta roditeljski dom i odlazi u Misirsku pustinju. Mladi Porfirije se tu zamonašio i proveo narednih pet godina.
U društvu sa vernim drugom inokom Marko, odlazi u Svetu Zemlju. Živeo je podvižnički život u pešteri narednih pet godina, blizu Jerusalima. Kada se razboleo i nije mogao da hoda više, on je puzeći na kolenima stalno posećivao službe Božje. Jedne noći mu se u viziji javi sam Gospod i isceli ga od slabosti u nogama, pa Porfirije postade potpuno zdrav.
Izabran je za episkopa u Gazi, pa se Porfirije s teškim srcem primi te dužnosti. U Gazi je zatekao samo dvestoosamdeset hrišćana. Svi ostali žitelji bili su idolopoklonici, i to vrlo fanatični.
On je svojom velikom verom i strpljenjem uspeo da Gazane prevede u veru Hristovu. Lično je putovao u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da ište potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima.
Dobio je željenu potporu, idolski su se hramovi zatvorili, kumiri se poruše i sazida se krasna crkva sa trideset mermernih stubova. Zidanje ovoga hrama pomogla je carica Evdoksija.
Porfirije je živeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u hrišćansku veru, i to tek posle mnogih napora i suznih molitava Bogu. Bio je čudotvorac za života a i posle smrti. Mošti mu i sada počivaju u Gazi.
U čast ovog velikog sveca, običaj je da se pomolite u miru i sa verom u Boga činite dobro.
Izvor: espreso.co.rs
