Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave praznik posvećen činu Isusovog krštenja i izlaska iz reke Jordan, kada mu je na rame sleteo Duh Božiji u obliku goluba – kao simbol čistote, krotkosti i čovekoljublja. Svojim krštenjem Isus je označio početak svoje propovedi.
Bogojavljenje spada u jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Toga dana se, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti Duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s Neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.
Otvaranje nebesa je najpoznatiji običaj vezan za Bogojavljensku noć. Naime, veruje se da se dan pred Bogojavljenje, tačno u ponoć otvara nebo i tom prilikom ljudi gledajući u nebo zamišljaju želju za koju se veruje da će se sigurno ostvariti.
Takođe važi običaj da neudate devojke veče pred Bogojavljenje stave ogledalce ispod jastuka, jer se veruje da će tako sanjati mladića za koga će se udati.
U nekim krajevima je običaj da na Bogojavljensko jutro mlade devojke odlaze do netaknutog izvora vode, bace u njega nekoliko zrna pšenice ili neke druge žitarice i kažu: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive”. Potom zahvataju vodu i nose je svojim ukućanima. Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode preko sekire, jer se veruje da će se na taj način izbeći svađa među njima.
U nekim krajevima je običaj da starije žene na Bogojavljenje vode računa o vremenskim prilikama i tako predskazuju kakva će godina biti. Ukoliko taj dan bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, a vedro vreme najavljuje sušnu godinu.
Zarad boljeg zdravlja u reci se izvodilo kupanje pred svanuće na Bogojavljenje. Ovaj ritual mogli su da izvode samo zdravi ljudi. U reku se stavlja Časni krst, a mladići se takmiče koji će prvi da stigne do njega. Za onog maldića koji prvi dopliva do krsta veruje se da će ga sreća pratiti tokom cele godine.
Izvor: magazin.novosti.rs
