Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju jedan od velikih praznika posvećenih Svetom Jovanu Krstitelju – Usekovanje glave Svetog Jovana. Ovaj svetitelj ima čak šest praznika tokom godine, a na dan Usekovanja vernici se strogo poste. U narodu je ovaj praznik poznat i kao jesenji Sveti Jovan, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan.
Praznik je posvećen sećanju na mučeničku smrt Svetog Jovana Krstitelja, koji je javno osuđivao cara Iroda zbog njegovog života suprotnog Božijim i ljudskim zakonima. Zbog toga je Irod naredio da Jovanu bude odsečena glava. Prema predanju, na zahtev Irodijade, careve žene, glava Svetog Jovana je odsečena i doneta na tanjiru.
Ovaj dan izabran je za obeležavanje smrti Svetog Jovana jer je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Običaji i verovanja
Na ovaj praznik vernici se strogo poste, a po mogućnosti se praktikuje takozvano suhojedenje, odnosno jede se samo nekuvana i suva posna hrana. Ukoliko praznik padne u subotu ili nedelju, post se razrešava na ulje i vino. Prema narodnom običaju, na ovaj dan ne bi trebalo jesti iz tanjira, kao ni konzumirati hranu i plodove crvene boje. Ovaj običaj povezuje se sa sećanjem na pogubljenje Svetog Jovana Krstitelja i njegovu glavu koja je, prema predanju, doneta Irodijadi na tanjiru.
Na praznik se izbegavaju teži fizički poslovi. Narodni običaji nalažu i odlazak u polja i branje lekovitih trava, dok se posebno vodi računa da se ne obavljaju poslovi povezani sa semenjem. Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se i kao krsna slava, a u pojedinim mestima tradicionalno se održavaju vašari.
Zanimljivo je da je upravo na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, 1914. godine, rođen blaženopočivši patrijarh Pavle.
Izvor: espreso.co.rs
