Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju Sretenje Gospodnje, veliki praznik koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom. Sretenje se slavi 40. dan od Božića, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Jedan od simbola ovog praznika je i susret Hrista sa ljudima.
Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana nakon rođenja. Četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista, Marija je sa Josifom otišla u Jerusalim u hram Božiji, noseći mladog Hrista, da ispuni dvostruki Gospodnji zakon, da se očisti od porođaja i da predstavi Gospodu novorođenče.
Na Sretenje 1804. godine Karađorđe je podigao Prvi srpski ustanak. Nekoliko decenija kasnije 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
Prema narodnom verovanju, na Sretenje se sreću zima i leto. Veruje se da će medved sutra odrediti kada se završava zima. Ako na Sretenje bude dan, a medvedi se uplaše od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ukoliko ne vide senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu što bi značilo da je zima gotova.
Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji. Pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da venčavanju na Sretenje.
Devojke na sutrašnji dan treba dobro da gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.
U narodu postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti. Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ukoliko se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.
Izvor: krstarica.com
