Praznik cara Konstantina i njegove majke carice Jelene ustanovljen je jer je car Konstantin Milanskim ediktom 313. dao hrišćanima slobodu vere i okončao njihov progon, te je crkva odlučila da ih proglasi svecima.
Za cara Konstantina se vezuje i sazivanje Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine zbog razdora u Crkvi koji je izazvala pojava jeretika Arija. Na Saboru je osuđena jeres, a utvrđeno pravoslavlje. Sveta Jelena borila se za poput sina za veru Hristovu. Pronašla je Časni Krst Gospodnji, sagradila crkvu Vaskrsenja na Golgoti i mnoge crkve na Svetoj zemlji.
Na sutrašnji dan, veruje se, treba otići u crkvu i upaliti sveću za sve koji su učestvovali u odbrani hrišćanstva. Običaj kaže da se tri puta umijete svetom crkvenom vodicom, i da ćete na taj način očistiti telo i izlečiti se od bolesti.
Za praznik se vezuje i posebna molitva koju je potrebno izgovoriti radi zdravlja ukućana:
“Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegoće spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče. Amin!”
Izvor: espreso.co.rs
