Dragan Plazinić iz sela Milatovići u Dragačevu (opština Lučani), gazi 101. leto. Nema dijagnozu, ne pije nikakve lekove, nema zdravstveni karton ni izabranog lekara. Umesto toga izabrao je da živi po sopstvenom receptu. Vitalan i razborit kaže da univerzalnog saveta za dugovečnost nema, ali ima načelo po kojem je živeo i svakome ga preporučuje.
“Treba dobra dela činiti i dobro misliti, ne treba zlo činiti, nikad i nikome. Dobro čini i dobru se nadaj. Čoveku ako ne možeš da pomogneš, nemoj mu ni odmagati. Svako danas ima svoje probleme, treba to razumeti. A raznih pokvarenih ljudi ima, hoće da ukradu, ubiju, svedoče lažno, a to ništa ne valja, za sebe i za potomke, ne sme čovek da greši dušu. Samo treba dobra dela činiti i bogu se moliti. Ko god zlo radi, rđavu će sudbinu da dočeka i on i njegova deca”, savetuje vremešni Dragačevac.
Rođen je 22. decembra 1922. godine u dragačevskom selu Guberevci. Ljubav ga je odvela u susedno selo Milatoviće u kojem je za suprugu izabrao Milanku, miraždžiku. Na njenom kućnom pragu izrodio je dve ćerke. Verica Nikolić (72) danas sa suprugom Ljubišom brine o ocu, a druga Mila je preminula u 21. godini na porođaju, rodivši drugu ćerku.
“Dobro sam, samo me starost umorila. Veseli čovek se bori i radi, uvek bi nešto više, a od zdravlja ništa preče nema. Eto, do skoro sam čitao, voleo sam novine. Svaki čovek je sebi lekar, jedi i pij ono što ti prija, ali uvek s merom”, priča Dragan koji osim slabijeg sluha, nema većih zdravstvenih problema.
Vid ga dobro služi, naočare nikada nije nosio. Priznaje da boraniju i kupus nikada nije jeo, kao ni suhomesnate proizvode.
Pre tri decenije je ostao sam kada mu je u 62. godini preminula supruga Milanka. Posećivali su ga ćerka, unuci i praunuci. Tako je bilo sve do 2007. godine, kada je napustio kućni prag i preselio se u Čačak. Tada je brigu o njemu preuzela ćerka Verica sa kojom živi na relaciji Čačak – Viča. Ona i njen suprug brinu o njemu, a pomažu i unuci i praunuci.
“Do 85. godine je živeo potpuno sam u Milatovićima, na seoskom imanju je odgajao tri krave, muzao i prodavao mleko, tako 30 godina. Raduje se kada leti odlazimo u Viču, na imanje moga muža. Voli da šeta, da razgovara s ljudima”, kaže Draganova ćerka Verica koja dodaje da je njen otac i u ovim godinama prilično samostalan.
“Još uvek je veoma bistrog uma, svega se seća, a porodično stablo zna za svaku familiju u okolnim dragačevskim selima. Nekada se zabrinem što sam ja zaboravila ko je kome ujak, stric ili ko se u koju familiju udao il’ oženio”, kaže kroz osmeh Verica.
Deda Dragan od ćerki ima četvoro unuka i osam praunuka, među kojima su IT stručnjaci, inženjeri, profesori, gimnazijalci…
“Jedan od praunuka je pred ženidbom i uvereni smo da će deda dočekati ‘bele pčele’. Dedu svi obožavaju, redovno ga posećuju i pamte dane kada su dobijali džeparac. Danas svi dolaze punih ruku, a deda se raduje kao dete poslasticama koje mu donose. On to nije rekao, ali svi znamo da je on životni vek proveo bez nerviranja. Znao je da gleda kako seno na livadi kisne, a on bez nervoze kaže ‘neka, razvedriće”, otkriva ćerka Verica.
Izvor: kurir.rs
