Mladi Stefan Stevanović je poljoprivrednik iz leskovačkog sela Gornje Lokošnice, prestonice paprike. Stefanova odluka da ostane u selu na svom imanju, iako može da živi u gradu, iznenadila je mnoge, naročito ako se ima u vidu i da je ovaj mladić uspešan student Elektronskog fakulteta u Nišu.
Na smeru za računarstvo i informatiku usavršava se za jednu potpuno novu profesionalnu oblast. Pored fakulteta i poljoprivrede, Stefan je i jedan od osnivača udruženja i portala „Leskovačke priče“, čiji je cilj uređenje i razvoj životne sredine, kao i promocija i samo približavanje istorije Leskovca mlađim naraštajima.
“Na pitanja mnogih kako postižem u isto vreme da studiram, da pomažem svojoj porodici u poljoprivredi, ali i da upešno vodim udruženje sa svojim drugom, uglavnom odgovaram da je sve stvar dobre volje, želje i ambicije kako za individualni, tako i za kolektivni razvoj”, otkriva Stefan.
Poljoprivreda je porodični biznis Stevanovića generacijama unazad. Kada je u pitanju paprika po kojoj je leskovački kraj nadaleko čuven, u ovoj porodici se one sade par decenija, a Stefanov otac je nešto kasnije proširio interesovanja i na trešnje.
“Pored industrijske paprike sorte „Koziji rog“ i trešanja, proizvodimo i više sorti krompira. Ipak, ni trešnje ni krompir nisu toliko bitni kao paprika. Glavni fokus nam je upravo na ovom povrću”, ističe Stefan.
O samom početku i poreklu semena paprike se ne zna dosta, osim nekih legendi koje kruže po Lokošnici. Jedno je, kažu, sigurno, a to je da je seme stiglo još pre par vekova.
“Možemo da se pohvalimo da samo u okolini našeg područja uspeva autohtona sorta paprike, čiji se proces prerade usavršavao decenijama, ali se i dalje usavršava. Gotovo svako domaćinstvo se bavi proizvodnjom ove sorte. Kako nema neku primenu u svežem obliku, odmah se nametnula činjenica da se mora prerađivati, tako da je to glavni razlog pravljenja začinske mlevene i tucane paprika”, priča sagovornik Kurira.
Poslednjih desetak godina Stevanovići su površinu na kojoj gaje papriku ustalili na malo više od jedog hektara. Godišnja proizvodnja je, kako kažu, jako diskutabilna tema, jer sve zavisi od toga kakva je godina. To može biti i jako malo, a može dostići čak 2,5 tone mlevene paprike i ostatka koju prodaju u suvom stanju, tačnije u vezici koja sadrži 10 suvih paprika.
“Isključivo se bavimo proizvodnjom industrijske paprike sorte „Koziji rog“. Samostalno smo zatvorili čitav krug proizvodnje, od rasada do same prerade paprike. Što se tiče rasada i njega sami proizvodimo tokom proleća. Sejemo seme odvojeno od prošlogodišnje berbe i tako dobijamo rasad koji kasnije iznosimo na otvoreno i sadimo”, objašnjava Stefan.
Tržište se nije drastično menjalo kroz vreme. Ova porodica najduže prodaje na pijacama na jugu Srbije, ali imaju i razvijenu dobru i sa prehrambenim radnjama, piljarama, nekim privatnim mesarama, brzim hranama koji uzimaju tucanu ljutu papriku za prilog.
“Prošle godine sam počeo sa online prodajom paprike preko jedne fejsbuk grupe i mogu da se pohvalim da sam stekao poverenje kupaca i dobio status proverenog prodavca”, kaže Stefan, mladi poljoprivrednik iz Lokošnice.
Izvor: kurir.rs
