Sve je više mladih poljoprivrednih proizvođača koji vode računa o načinu uzgoja voća i povrća, ne jureći samo za zaradom. Upravo takvi su Lazar i Stefan koji se bave uzgojem jagode.
Lazar Smiljanić i Stefan Ivanić iz Mladenovca rešili su da iskoriste slobodne površine na Lazarevom imanju u selu Amerić i pokrenu proizvodnju jagode. Iako su mladi poljoprivrednici, osnovna ideja im je da proizvedu jagode koje će moći da se konzumiraju direktno sa njive.
– Poljoprivreda se previše svela na surovu proizvodnju, gde proizvođači ne obraćaju pažnju na posledice. Zato smo kolega i ja odlučili da od samog starta gajimo jagodu na što zdraviji način, kao nekada, kada smo odlazili u bašte kod naših baka i deka i potpuno slobodno brali i jeli voće na licu mesta. To je naš cilj – zdravo i ukusno – priča Lazar.
Prvu jagodu sorte alba su posadili u jesen 2021. godine, a prvu berbu su imali u aprilu prošle godine. Zatim su prošili proizvodnju sa sortom kleri. Oni jagodu gaje na otvorenom i u zatvorenom prostoru, tačnije u pet plastenika.
– Albu smo posadili kada smo krenuli u priču sa jagodama i nismo puno znali o sortama, njihovih karakteristikama i, ono najbitnije, šta će nam tržište najviše tražiti. Hteli smo što raniju jagodu zbog veće cene, jer smo imali velika ulaganja prve godine. Te godine smo kupili svih pet plastenika – kaže Lazar.
Alba je poznata po velikom prinosu i krupnim plodovima. Nakon prve godine ovi mladi ljudi su znali koje tržište targetiraju i kakvu jagodu tržište zahteva, a to je što mirisniji i što slađi plod.
– Nakon albe posadili smo sortu kleri, jer je jedna od najukusnijih jagoda. Međutim, za razliku od drugih sorti ona daje dosta manje prinose – kaže Lazar.
U poljoprivredi, a naročito u bio, eko i organskom uzgoju, najvažnije je predanost, strpljenje i želja za stalnim usavršavanjem i učenjem.
– Proces proizvodnje uopšte nije jednostavan, mora da se vodi računa o mnogim detaljima, o kojima se i ne vodi toliko računa u standardnom uzgoju. Zaštita hemijskim preparatima često se obavlja po nekom šablonu. Mi ne koristimo pesticide već mikroorganizme, biostimulatore koji su mnogo skuplji i neophodno je da dobro poznajete sve faze razvoja biljke, sve što može u svakoj situaciji da je snađe, kako biste prepoznali stanje i znali šta joj je potrebno. Sa organskim preparatima mi biljci, bukvalno, gradimo imunitet, uz pomoć koga se ona sama brani i pomažemo joj da prebrodi stanje u kome se nalazi – kaže Lazar.
Organska proizvodnja u odnosu na konvencionalnu je dosta delikatnija i neizvesnija. Priroda mnogo više utiče na konačan ishod, a kada dođe rod proizvođači se suočavaju sa nestabilnim tržištem. Sa druge strane, ulog proizvođača je veliki i konstatno raste poslednjih par godina. Na sve to, ako ste početnik, broj problema na koje nailazite je dosta veći, a greške se ne opraštaju.
Svoje jagode Lazar i Stefan dostavljaju direktno kupcima, a bazirali su se na prodaju preko interneta i – zadovoljni su.
– Tržište postane neiscrpno kada ljudi prepoznaju kvalitet. Mi se trudimo da jagodu oberemo do 14 sati kako bismo isti taj dan popodne dovezli sveže voće do naših kupaca. Imamo tri stalna berača, a tu smo i Stefan, moj otac i ja – priča Lazar.
Prodajnu strategiju ovi mladići osmislili su veoma pažljivo. Sorta kler se prodaje za konzumaciju, a alba koja ima krupan plod se prodaje “na veliko”, odnosno za džem, sok i slatko.
Oni do sada nisu koristili subvencije, a u planu im je da naredne godine konkurišu za pomoć države, kao i za sertifikat za organsku proizvodnju.
– Smatramo da još uvek učimo da bismo ušli u ozbiljnu proizvodnju i tražili pomoć države. Nismo ni članovi zadruge, ali ćemo sigurno sklopiti ugovor sa nekim oko plasmana jagode kada budemo proširili zasad. Za sada su nam planovi da sve aspekte proizvodnje što više usavršimo. Nakon toga je sve moguće, ali idemo polako, jedan po jedan korak. Bitno je biti strpljiv i verovati u sebe, ne oslanjati se na druge. Imali smo teške momente i biće ih verovatno još, ali sve se to prebrodi kada imate jasan cilj i jaku podršku u vidu prijatelja i najbitnije – porodice – kaže Lazar.
Izvor: kurir.rs
