Osvećenje vode ima svoje poreklo u prvim vekovima hrišćanstva. Ipak, u početku nije postojalo ustanovljeno pravilo kada, gde i kako se vrši vodoosvećenje.
Postojala je izvesna razlika u tim obredima. No svima njima je zajedničko da se osvećenje vode vrši pomoću određenih molitava, prizivanjem naitija Svetoga Duha, kao i krstolikim blagosiljanjem i pogruženjem u vodu Časnoga Krsta, što i danas čini elemente svakog vodoosvećenja.
Na današnji dan unosi se nova sveta vodica u kuću, a mnogi imaju nedoumicu šta uraditi sa osvećenom vodom od prošle godine.
Odgovor na to pitanje, u crkvenim knjigama nije zabeležen, niti postoji bilo kakva pisana preporuka u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i običaj kojeg je Crkva prećutno usvojila, te je isti stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi čuvaju.
Po tom narodnom predanju, ukoliko se sva količina Bogojavljenske vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova vodica, sipa u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju. Ali, ako imate gde da držite flaše sa svetom vodom, nemojte je prosipati, nego čuvajte i te stare.
Sveta vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju narod uglavnom i nosi svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme, a veruje se da naročito pomaže ženama pri porođaju.
Izvor: espreso.co.rs
