Srbija je samo u poslednjih 10 godina znatno povećala zlatne rezerve – sa 15,3 tone na čak 38,1 tonu. Istovremeno, država je povukla svoje zlatne rezerve iz inostranstva, što je predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana okarakterisao kao pametan potez. Kako je rekao, zlato je sada “pod našom kontrolom”, rastu nam i zlatne i devizne rezerve.
– Srbija je napravila pametan potez što je povukla svoje zlato iz inostranstva – naveo je Vučić i dodao:
– Srbija je kupovala dosta zlata, ne verujem da ćemo ove godine imati snage da nastavimo sa velikim kupovinama, ali nešto ćemo kupiti svakako.
Iz Narodne banke Srbije precizirali su da se od ukupnih deviznih rezervi NBS 14,5 odsto odnosi na rezerve u zlatu – 38,1 tona zlata, ukupne vrednosti 2,1 milijardu evra.
– Posmatrajući period od kraja 2012. do danas, učešće zlata u deviznim rezervama je povećano dva i po puta (sa 5,7% na 14,5%), vrednosno, zlato u okviru deviznih rezervi u istom periodu više je nego utrostručeno (povećana vrednost sa 620 miliona na 2,1 milijardu evra), dok je njegova količina povećana sa 15,3 na 38,1 tonu. Od početka godine je kupljeno 0,8 tona zlata, sve iz domaće proizvodnje (Ciđin) – naveli su iz NBS.
U Srbiju je u prethodnim godinama “vraćeno” ukupno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona. Zlato smo na međunarodnom tržištu kupovali u dva navrata: devet tona krajem 2019, a onda i tri tone krajem 2020, i to je 12 tona koje su bile u Bernu, dok je tona zlata u Londonu ostala posle sukcesije.
– NBS je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, na ovaj način želela da dodatno poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata, što se, imajući u vidu aktuelna dešavanja u svetu, ispostavilo kao dobra odluka. Trenutno se celokupne rezerve zlata čuvaju u Srbiji, u trezoru NBS. Pored NBS, ovakve odluke su donosile i druge centralne banke, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske – istakli su u NBS.
Kako su naglasili, zlato predstavlja veoma važan deo deviznih rezervi, jer se istorijski karakteriše kao “sigurna aktiva”, a njegova uloga posebno dolazi do izražaja u periodima izraženih neizvesnosti, kakvima svedočimo danas.
– Dodatno, za monetarne vlasti, kao institucionalne investitore, zlato predstavlja i garanciju poverenja u centralnu banku – zaključili su u NBS.
I ekonomski stručnjaci su složni da je zlato najbolja investicija, pogotovo u trenutnim svetskim okolnostima.
– Ako je reč o štednji i deviznim rezervama, svakako je najpametnije investirati u zlato jer u uslovima inflacije na svetskom tržištu zlato ostaje najsigurniji i najizvesniji oblik štednje. Uvek je tako bilo i uvek će tako i biti – navodi Miladin Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar ukazuje da se zlato tradicionalno uzima kada dođe do neizvesnosti.
– Sa porastom neizvesnosti i turbulencija povećavanje zlatnih rezervi je svakako razuman potez – konstatuje Madžar.
Izvor: kurir.rs
