Plati koliko potrošiš, najpošteniji je princip kod usluga grejanja. Već deceniju i po u Beogradu postoji zakonski osnov da se grejanje plaća po potrošnji. Nove zgrade imaju tu mogućnost. Stanari starijih zgrada plaćaju grejanje i leti, jer im se i tako više isplati od ulaganja u rekonstrukciju fasade, prozora i krova, bez čega ovaj sistem nema nikakvog smisla.
U Snežaninom stanu temperatura je 22, 25, 28 stepeni, u zavisnosti od toga kako podesi uređaje, a račun za grejanje samo 2.000 do 3.000 dinara. Dovoljno je da se temperatura podesi na uređaju, kalorimetru, koji je povezan sa centralnim grejanjem u zgradi. Snežana Mitrović na ovaj način uštedi i do 4.000 dinara mesečno.
“Imamo 35 kvadrata, ja preko zime komunalije, sve, ne plaćam preko 3.000 dinara, a moja porodica u drugoj zgradi, stan od 39 kvadrata, plaća to preko 8.000 dinara”, kaže Snežana. Potrebno je da se svi stanari u zgradi usaglase da se sistem instalira. Može i u jednom stanu, ali tada nije tako efikasan. U starijim zgradama, koje nemaju dobru izolaciju i stolariju, ovo se ne preporučuje jer bi potrošnja bila ogromna.
“Mi nemamo kalorimetre, grejanje plaćamo tokom cele godine, i to je oko 10.000 dinara. Ja imam sreće što živim u maloj zgradi, ali moje komšije mislim da nisu zainteresovane za to, ja sam im nudila sad ovaj poziv i javni konkurs”, objašnjava stanarka druge zgrade Tamara Nenadić.
Upravnik Bojan Nikolić kaže da je ušteda velika ako se sanira fasada zgrade, a zatim instalira kalorimetar.
“Kad se uradi na staroj zgradi kalorimetar, plus se sanira fasada, ušteda može da bude i do 80 odsto. Tako da novac koji se da na to može da se gleda kao investicija, a ne kao trošak jer se isplati na duži vremenski period”, procenjuje Nikolić.
Skupa je obnova fasade, koja je preduslav za to da se isplati plaćanje po utrošku. Zbog toga je Sekretarijat za energetiku raspisao javni poziv za energetsku sanaciju zgrada priključenih na toplane. Pedeset odsto sredstava se plaća iz budžeta, a preostalo stanari na rate u narednih deset godina. Ugradnja sistema košta oko 200 evra i traje dan, dva, ali uz prethodnu sanaciju fasade, koja može da košta i više stotina hiljada evra.
Investitori su dužni da u nove zgrade instaliraju ovaj sistem. “Sve nove zgrade imaju, i sad je u sistemu oko 32.000 stanova plaćaju to po utrošku, a oko 430.000 stanova je van sistema”, kaže Ranko Relić iz firme za ugradnju kalorimetara.
Mirko Sajgov kaže da trenutno plaćaju samo ono što utroše tokom godine, a to je pet meseci.
“Nama su se troškovi grejanja prepolovili jer preostalih sedam meseci i ne plaćamo”, rekao je Sajgov. Zgrada sa ovim sistemom i dalje nema mnogo u Beogradu iako opštine, Grad i Ministarstvo raspisuju javne pozive za sanaciju fasada već 15 godina.
U prestonici Bugarske, Sofiji, ovaj proces trajao je samo tri godine, jer su, zbog ulaska u Evropsku uniju, imali zakonsku obavezu to da urade.
Izvor: mondo.rs
