Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog apostola i jevanđelista Marko u narodu poznatog kao Markovdan. U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je označen crnim, podebljanim slovom. Markovdan je slava brojnih srpskih porodica, a najčešća je u Šumadiji.
Markovdan se uvek obeležava 8. maja, treći dan od Đurđevdana.
Marko je napisao Sveto jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito, i tada Marka postavio za episkopa i propovednika u Misiru. Bio je Jevrejin, iz plemena Levijeva. Uvršten u 70 svetih apostola Hristovih, najpre je pratio Svetog Petra koji ga je i postavio za episkopa. Na molbu vernih rimskih hrišćana, napisao je Jevanđelje, koje je lično Sveti Petar pregledao i potvrdio kao istinito.
Propovedao je Hristovu veru u Akvileju i Egiptu, sagradio mnoge crkve i postavljao sveštenike. U trenutku njegovog pogubljenja, nebo se otvorilo i dogodio se jak zemljotres.
Njegove svete mošti u 9. veku, prenete su u Veneciju, i najpre pokopane u duždevoj kapeli, a potom u 11. veku u novu, sada širom sveta poznatu Crkvu svetog Marka.
Ovaj praznik se smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu. Tradicija se prenela i na ostala zanimanja – nikako ne treba raditi jer se veruje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.
Kako se veruje u narodu, na Markovdan nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine. Izuzetak su oni koji su već “zgrešili” i spavali na Đurđevdan – oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako “poništiti dejstvo” pređašnjeg sna i neće ih stići “kazna”.
Izvor: republika.rs
