Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog arhanđela Mihaila ili Aranđelovdan. Prema broju ljudi koji ga slave, na drugom je mestu, posle Svetog Nikole.
Aranđelovdan je posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta. On je čuvar pravoslavne vere i borac protiv jeresi.
Sveti arhangel Mihailo na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.
Njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen 100 godina kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog. Molitvenik je pred Bogom za sve svečare i borac za njihov napredak.
Zašto je važno da na slavskoj trpezi imate i žito
Crkva podseća da se, nasuprot tradiciji u narodu, i za ovaj praznik prinosi žito. Namenjeno je za pokoj duše predaka koji su se zavetovali Svetom arhangelu Mihajlu. Zaštitnik je loze Nemanjića, slava je Saborne crkve u Beogradu.
Kako se u narodu veruje, na današnji dan obavezno se treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada će im se ostvariti najveća želja – oni i njihovi najvoljeniji biće zdravi.
U narodu se veruje da vreme na Aranđelovdan, pokazuje kako će biti tokom cele zime i proleća. Postoji i izreka: “Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća”.
U nekim krajevima Srbije smatraju ga i zaštitnikom stočara. Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao.
Izvor: blic.rs
