“Sve sam nekad imala, bila sam gospođa, sad sam služavka. Otac je prepisao mužu kuću i imanje, nisam od sramote smela ništa da kažem. Muž alkoholičar se šlogirao, a sin sa mnom ne razgovara, jer sam od muža tražila da ćerki prepiše sprat kuće”.
Ovo nije neka priča od davnina, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na otvaranju konferencije “Pravo na nasleđivanje”. Obraćanje je otvorila citatom dalje navodeći da je reč o negovateljici, koja ne prima penziju i koja se u svojoj kući ne oseća kao “svoj na svome”, uz važnu napomenu da je priča iz ove godine.
Iluzija je da su ovakvi primeri stvar prošlosti, dodaje.
Njime je poverenica ilustrovala položaj žena u postupku nasleđivanja. Jednakost je, ističe, formalno zagarantovana, ali je u praksi situacija drugačija: žene koje se ne odreknu nasledstva u korist muških članova porodice, najčešće brata, bivaju izvrgnute ruglu i osudi, odbačene i – možda najmanje vidljivo – obespravljene.
I dalje postoji pritisak zajednice da se imanje ostavi bratu, te da se ovako duboko usađena uverenja menjaju teško i sporo.
“Ključna reč je informisanost (o pravima)”, ocenjuje Janković.
“Koji procenat žena koje su se odrekle nasledstva u korist svog brata zna da se time odriče svog prava na socijalnu pomoć? Da li znaju da i njihova deca činom njenog odbijanja trajno gube pravo na tu imovinu? Da li slute da time ne samo da time lišavaju decu osećaja da su ona deo majčine porodice, već da sledećim generacijama usađuju te naopake obrasce koja deca nesvesno prihvataju?”, postavila je pitanje.
Na konferenciji je ujedno predstavljen vodič kroz pravo na nasleđivanje. Čak 44 odsto žena u Srbiji ne prihvata svoje nasledstvo, ili ga se odrekne u korist muških članova porodice, dok, sa druge strane, to čini 0,5 odsto muškaraca.
Među ključnim stavkama istaknute su razlike između “neprihvatanja” i “odricanja od nasledstva”, na koje je stavljen poseban akcenat.
“Kada se dobrovoljno odreknete nasledstva u nečiju korist, trajno gubite pravo na to nasledstvo, a gube ga i vaši naslednici. U ovom slučaju gubite i pravo na socijalnu pomoć”, važna je stavka koja stoji u vodiču.
“U slučaju neprihvatanja nasledstva, Vaši naslednici imaju pravo da umesto Vas naslede deo za koji ste dali izjavu da ga ne prihvatate. Dakle, u slučaju da izjavite da ne prihvatate nasleđe, zamenjuju Vas Vaša deca i ona postaju naslednici umesto Vas”, navedeno je u cilju pravljenja razlike.
Posebno istaknute na konferenciji bile su reakcije mladih žena, anketiranih na ulicama Beograda. One su odgovarale da bi nasleđenu imovinu prepustile muškom članu porodice.
“Mislim da očevina treba da ostane bratu”, rekla je jedna od anketiranih i samim odabirom reči ilustruovala tradicionalno uspostavljenu prednost.
Zbog tog i sličnih primera, ocenjeno je da je došlo do repatrijarhalizacije društva, svojevrsne regresije u pogledu prava.
Jedna od učesnica konferencije Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, ocenila je da je uznemirujuće čuti primere kakve poverenica navodi. Govoreći o uvreženim stavovima, poverenica je podsetila i na jednu izreku, pozivajući da je usvojimo sa malom, a značajnom izmenom.
“Vreme je da izmenimo ono što je bilo: žensko dete – tuđa kuća. Nije zgorega da dobijemo jednu novu izreku: žensko dete – puna kuća, makar samo jedna devojčica bila u njoj”.
Izvor: kurir.rs
